Политика и дипломатија одрживог развоја

Циљеви изучавања предмета

Стварање кохерентних сазнања о теоријским и практичним разлозима првенства од почетка 21. века дискурса одрживог развоја и у међународним дипломатским преговорима утврђивања одређења одрживог развоја и стратешког уобличења концепта праксе политике његовог постизања уравнотеженошћу три димензије – животне средине, социјалне и економске. Испитивање узорка непостојања решења за данашње свеобухватне проблеме свих друштава од климатске кризе и екстремног сиромаштава до избијања глобалних заразних болести и системског појачавања неодрживости. Упознавање аналитичког поступка целовитог поређења главних постојећих спорења и сагласности о одрживом развоју глобалног Севера и глобалног Југа у мултилатералним дипломатски укључујућим процесима Уједињених нација, и сличности и разлика становишта о кључним вредностима и питањима одрживог развоја Европске уније и најутицајнијих посебних мултилатералних дипломатских платформи (Група 7, Група 20, БРИКС; Група глобалне владавине, МИКТА, Форум „Појас и пут“, Афричка унија, АСЕАН, ЦЕЛАК, СИДС). Представљање дипломатски створеног универзалног политичког оквира циљева одрживог развоја Агенде за одрживи развој 2030. године као споја знања и праксе за вођење политике одрживог развоја и предузимања појединачног и скупног деловања за његово остваривање.

Исходи учења (стечена знања)

Постигнуто разумевање темељних појмова, питања и дебата, и различитих интереса и опредељења за одрживи развој и неподударних пракси дипломатија и политика остваривања одрживог развоја. Познавање сличности и разлика политика остваривања одрживог развоја у Републици Србији и у Европској унији, као и уговорних обавеза Републике Србије да постиже одрживи развој удружено са Европском унијом и њеним државама чланицама. Оспособљеност за критичко утврђивање разлога спорења у Републици Србији о одрживом развоју, спровођењу Агенде за одрживи развој 2030. године и достизању њених циљева одрживог развоја, мапирање заинтересованих за одрживи развој, упоређивање њихових дискурса о пракси политике и дипломатије одрживог развоја и препознавање различитости интереса које имају за достизање циљева одрживог развоја и опредељености за различите начине постизања. Оснаженост развијеним практичним вештинама коришћења универзалног политичког оквира циљева одрживог развоја за самостално праћење постигнућа и политичке кохерентности за одрживи развој свих јавних политика и вредновање резултата националне политике одрживог развоја употребом оквира показатеља домета циљева, као и за на чињеницама и познавању најбољих пракси засновано самостално и умрежено са другим заинтересованима предлагање, заговарање, предузимање, праћење и извештавање о конкретним активностима убрзавања локалног, регионалног и националног достизања циљева одрживог развоја.

Садржај теоријске наставе

Теорије и концепти одрживости: сагласности и спорења о чијој одрживости, за кога и како. Деценије међународних противречности политика заштите животне средине, развоја и социјалне правде између Севера и Југа. Глобално дипломатско деловање Уједињених нација на премошћењу понора
развојних проблема – споразумни појам и циљ одрживог развоја. Помаци глобалним и међудржавним преговорима и о заштити животне средине и о развоју ка дипломатији и политици глобалне владавине путем циља одрживог развоја. Дипломатски успех 2000. године – споразум о Миленијумским циљевима и пракса глобалне владавине достизањем 8 циљева одрживог развоја неразвијених и земаља у развоју. Дипломатски процеси стварања сагласности у Уједињеним нацијама 2015. године о глобалној владавини применом универзалног политичког оквира 17 циљева одрживог развоја Агенде за одрживи развој 2030. Различитости дипломатија и политика регионалног, националног и локалног постизања недељиво повезаних 17 циљева одрживог развоја. Политика одрживог развоја у Републици Србији од 2016. године између догме „национализације“ и „локализације“ достизања циљева одрживог развоја. Поређење политика и дипломатија одрживог развоја Републике Србије и Европске уније. Огледање политике и дипломатије одрживог развоја и Републике Србије и Европске уније у званичним Извештајима добровољног прегледног извештавања 2019. године и под светлима „рефлектор извештаја“.

Садржај практичне наставе

Аналитика, а не пука статистика одрживог развоја: анализа смерница Европске комисије за спровођење Зеленог договора за Западни Балкан и коришћење датог оквира путања одрживог развоја за анализу политичких оквира националног, регионалног или локалног достизања циљева одрживог развоја и издвајање конкретних корака друштвеног умрежавања, политичког ангажовања, пословног предузетништва, и личног деловања за убрзање њиховог постизања коришћењем расположивих домаћих извора финансирања и доступних европских и међународних фондова и програма и инструмената билатералне и мултилатералне развојне помоћи.

1. Јелица Стефановић-Штамбук, Глобална диплополитика одрживог развоја, Београд: Институт за политичке студије, 2021;

2. Joachim Monkelbaan, Governance for the Sustainable Development Goals: Exploring an Integrative Framework of Theories, Tools, and Competencies, Sinagapore: Springer Nature, 2019;

3. Independent Group of Scientists appointed by the Secretary-General, Global Sustainable Development Report 2019: The Future is Now – Science for Achieving Sustainable Development, United Nations: New York, 2019;

4. Governing through Goals: Sustainable Development Goals as Governance Innovation (уред. Norichika Kanie and Frank Biermann), Cambridge, Mass., London, UK: MIT Press, 2017;

5. Leal Filho, Walter et all (eds.) Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals, Singapore: Springer, 2020/2021;

6. United Nations General Assembly, Political declaration of the high-level political forum on sustainable development convened under the auspices of the General Assembly. Gearing up for a decade of action and delivery for sustainable development: Political declaration of the Sustainable Development Goals Summit, A/RES/74/4. New York, 15th October 2019;

7. Влада Републике Србије, Добровољни национални извештај Републике Србије о спровођењу Агенде 2030 за одрживи развој: Ка једнакости одрживих могућности за свакога и свуда у Србији прерастањем у одрживост, јун 2019;

8. European Commission, Reflection Paper Towards a Sustainable Europe by 2030, COM/2019/22 final, Brussels, 30.01.2019;

9. European Commission, An Economic and Investment Plan for the Western Balkans, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions. COM(2020) 641 final. Brussels, 6.10.2020;

10. European Commission, Commission Staff Working document. Guidelines for the Implementation of the Green Agenda for the Western Balkans, Accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions An Economic and Investment Plan for the Western Balkans. SWD(2020) 223 final. Brussels, 6.10.2020;

11. European Commission, Commission Staff Working document, Delivering on the UN’s Sustainable Development Goals – A comprehensive approach on EC’s ambitious policy programme SDG in the EU, SWD(2020) 400 final, Brussels, 18.11.2020;

12. Републички завод за статистику, Извештај о напретку у остваривању Циљева одрживог развоја до 2030. године у Републици Србији, 2020; Global System for Sustainable Development http://gssd.mit.edu/

У настави ће бити коришћене различите студије, документи и остали могући извори као основа за предавања. Дебате. Презентације, израде студије случајева. Самостални студентски истраживачки пројекти. Анализе.