Теорија игара

Циљеви изучавања предмета

Детаљније упознавање студената политиколошког и међународног смера са основном структуром и решењима игара које се често појављују у унутрашњој политици и међународним односима.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити оспособљени да разумеју велики број интеркативних политичких односа на националном и међународном нивоу. Ради се о односима из области колективног делања, прављења полиитичких коалциција, изборног понашања, буџетирања, односа принципала и агента у јавној адмнистрацији, трке у наоружању, колонијалних освајања, настанка државе, односа држава –чланица еврозоне, итд.

Садржај теоријске наставе

1. Увод у теорију игара. 2. Основни концепти (равнотежа, стратегијe, чиста стратегија, мешовита стратегија, рационалност играча, кооперативне и некооперативне игре, нормалан и екстензиван облик игре, решење путем најбољег одговора) 2. Затвореникова дилема (доминантна и подређена стратегија, максимин стратегија; Парето оптимум; субоптимални исход игре). 3. Игра уверавања (фокална тачка, заједничко знање, игра са збиром нула). 4. Игра кукавице (репутација, обавезивање, информација). 5. Потезне игре (Динамика игара, повратна индукција, предност првог потеза, предност другог потеза, савршена Нешова равнотежа подигре). 6. Игре са непотпуним информацијама (игре са несавршеним информацијама, тип играча, уверења, информациона асиметрија, секвенцијална рационалност, секвенцијална равнотежа, сигнализирање, проблем надзора у игри принципала и агента). 7. Колективно делање и игре са више од два играча (затвореникова дилема, игра уверавања, игра кукавице)

1. Душан Павловић, Теорија игара. Основе игре и примена. (Чигоја штампа и ФПН, 2021; 3. издање)

2. Божо Стојановић, Теорија игара. (Службеник гласник, 2005).

Предавања, вежбе, стручна група, семинарски радови (есеји), консултације, case study, power-point презентације