Идентитет и национализам на Балкану

Основни подаци
Акроним
22ДИНБ
Статус предмета
изборни
Семестар
1
Фонд часова
4П + В
Број ЕСПБ
10.0
Студијски програм
Културологија, Медији и комуникације, Међународне и европске студије, Политикологија, Политиколошко-социолошка истраживања, Социјална политика и социјални рад
Тип студија
докторске академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености
Нема података
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

а се стекне увид у: 1. начин како верски, етнички и национални идентитети обликују и утичу на културу модерног Балкана; 2. развој западноевропског национализма и у рецепцију, прилагођавање и обраду европских модела национализма на савременом Балкану путем културно трансфера; 3. значај и утицај национализма на Балкану почетком 21. века.

Исходи учења (стечена знања)

Увид у утицај идентитетских питања на културу модерног Балкана; Увид у моделе национализма и њихово преобликовање на савременим Балкану; Увид у процесе културног трансфера; Увид у утицај национализма на савремене политичке и културне токове на Балкану.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

Етнички и верски идентитети у раној модерни на Балкану; Појава и развој национализма у Европи: теоријски и историјски преглед; Измишљање традиције у Европи и на Балкану; Национализам на Балкану до Другог светског рата; Скривене историје на Балкану; Верски идентитети на Балкану у 19. и 20. веку; Сећање на средњи век и изградња модерне српске државе; Културни трансфер Европа-Балкан и Европа; Национализам и социјалистичка Југославија; Антибирократска револуција, национална мобилизација и распад Југославије; Историјско наслеђе и национална мобилизација у Србији и Русији; Косовски мит и национализам у савременој Србији.

Литература
  1. Larry Wolf, Inventing Eastern Europe, (Stanford: Stanford University Press, 1994), стр. 356-374.

  2. Eugen Weber, Peasants into Frenchmen. The Modernization of Rural France, 1870-1914 (Stanford, CA: SUP, 1976).

  3. Slobodan G. Markovich, British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris: Dialogue, 2000), pp. 158-204.

  4. Paschalis M. Kitromilides, ‘Imagined Communities’ and the Origins of the National Question in the Balkans, European History Quarterly, vol. 19 (1989).

  5. S. G. Markovich (ed.), The False Continuity of Nations (Belgrade: Centre for British Studies, 2018)..

  6. Erik Hobsbaum, Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost, Филип Вишњић, Београд 1996.

  7. Erik Hobsbom i Terens-Rejndžer (ur.), Izmišljanje tadicije, XX vek, Београд 2011.

  8. Aleksandar Molnar, Narod, nacija, rasa. Istorijska izvorišta nacionalizma u Evropi, Beograd 1997.

  9. Michel Espagne et Werner Michael (éds.), Transferts. Les relations interculturelles dans l’espace franco-allemand, Paris, Editions Recherche sur les civilisations, 1988.

  10. Trajan Stojanović, Balkanski svetovi- prva i poslednja Evropa, Beograd, Equillibrium, 1997.

  11. Filip Ejdus, Memories of Empire and Entry Into International Society: Views from the European Periphery, (London, Routledge, 2017), str. 121-138.

  12. Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Beograd, Čigoja štampa, 1999.

  13. Вофганг Шмале, Историја европске идеје, Београд, Клио, 2003.

  14. Н. Владисављевић, Антибирократска револуција (Београд, Архипелаг, 2020).

  15. В. Вујачић, Социологија национализма (Београд, Службени гласник, 2013).

  16. В. Вујачић, Национализам, мит и држава у Русији и Србији (Београд, Clio, 2019).

  17. Filip Ejdus, Crisis and Ontological Insecurity: Serbia's Anxiety over Kosovo's Secession (London, Palgrave 2020).

  18. Ivan Čolović, Smrt na Kosovu polju (Beograd, Biblioteka XX Vek 2016).

Методе извођења наставе

предавања