Култура изражавања у постновинарству

Циљеви изучавања предмета

Нове медијске технологије из корена мењају журнализам ( мења се појам медија, појам конзумента, појам
жанра ) а грађани освајају просторе комуницирања у онлајн медијима па медијски монолог све више постаје дијалог, конверзација. Много старих пракси писања одлази у музеј медија а рађа се једна нова култура изражавања. Ипак, одговорно новинарство нове ере подразумева и стандарде поузданости и
професионалности који почивају на ефикасности, етичности и ефектности и не односе се само на
савладавање нових технологија него и на усвајање правила и вредности утканих у срж новинарства као
академске дисциплине и њеног истраживања. Дефинисањем појма жанра, као образца који се понавља и
установљењем релативно нове класификације новинарских врста у постновинарству посебно се инсистра на елементима надоградње и хибридизације жанрова као видова специфичног креативног писања у савременом новинарству. Савладавали би се појмови као новинарска писменост, компјутерска и медијска писменост а коришћење знања о жанровима олакшало би онај вид анализе медија који се бави садржајем и формом изражавања новинара. Изучавање теоријских питања и различитих тумачења новинарских начина изражавања полази од њиховог схватања у ширем смислу - у односу на друштвене услове, медиј, медијску политику, аудиторијум - а праћење тенденција развоја нових жанрова уважава сложену динамику односа медиј – жанр.

Исходи учења (стечена знања)

Савлађујући корпус понуђених знања, студенти ће се усмеравати да са теоријском озбиљношћу тумаче различите приступе у читању и интерпретацији различитих облика новинарског изражавања. Теоријска знања утемељена су на проучавању најновије светске литературе о односу фикције и нефикције, о методу сторителинга, о конвенцијама и принципима разумевања текста, о креативном новинарском приступу и стлу изражавања. У циљу истражавања новинарства као теоријске дисциплине савладавале би се и парадигме теорије новинарских жанрова. Приступ изучавању теорије новинарства као дисциплине усмеравао би пажњу будућих аналитичара са садржаја, текста, ''приче'' ка поступцима у којима
се значење и разумевње тражи и у форми текста коју диктира врста догађаја (појаве ) о којој се пише али коју условљава и низ спољних, неновинарских фактора. Такви, свеобухватни увиди, путоказ су у дубљем
разумевању сваког, појединачног новинарског продукта и медијског деловања у целини те су предуслов
сваке будуће анализе медија и медијских продуката. Теорија новинарских жанрова наоружава истраживача медија оруђима за анализу форме, начина уобличавања садржаја, за разумевање процеса ''прављења вести'', за специфично уобличавање комуникације примерено догађају, медију итд. Пажња студената биће посебни усмерена на истраживање међуутицаја медијског садржаја и жанра.

Садржај теоријске наставе

Култура вести - историјат, развој, нови приступи. Истраживачи би се упућивали на аналитучки приступ том
систему у сталној промени чији се елементи великом брзином мењају задржавајући и неке од својих
традиционалних одлика и крећући се од интерпретирања стварности до њеног фалсификовања. Ново наративно новинарство, одлика савремене праксе, било би анализирано и истраживано из угла етике (све је теже разликовати истиното од лажног, стварност од фикције ) и естетеике (парадигма сторителинг технике и њено изучавање ). Посебна пажња будућих истраживаћа подразумева анализу међуодноса класичног, професионалног и лаичког, грађанског новинарства на мрежи. Специфичности онлајн
журнализма биле би предмет посебног изучавања: нелинеарно писње у мултимедију почива на различитим литерарним и текстуалним конвенцијама а то резултира и различитим облицима информације намењене различитим сврхама. Анализирали би се жанрови изражавања у класичном и у новом новинарству - наслеђе, нове могућности, превазилажење жанровских ограничења.

1. Абот Х. Потер, Увод у теорију прозе, СГ, Бгд., 2009.

2. Cavell Richard, MCLuhan Space, A Cultural Geography, Toronto 2002.

3. Haas Tonny, Public Journalism, EIMC, Academc Press, USA, 2003.

4. ЈOHNSTON H. Donald, Encyclopedia of International Media and Communications, Academic Press, London, 2003.

5. Kрејг Ричард, Онлајн новинарство, Клио, 2010.

6. Лешић Зденко, Теорија књижевности, СГ, 2010.

7. Потер Џејмс, Медијска писменост, Клио, 2011.

8. Салмон Кристијан, Сторителинг, Клио, 2010.

9. Салмон Кристијан, Стратегија Шехерезаде, Клио, 2011.

10. Тодоровић Неда, Литерарни журнализам, Кулура, 2011.

11. Тодоровић Неда, Загушење преобиљем информација, СМ 17, 2011.

предавања, студијски истраживачки рад, појединачне консултације, гостовања, рад у дискусионим групама