Теорије и политика рода

Циљеви изучавања предмета

Курс испитује сложеност савремених феминистичких теорија, њихов однос према савременој политичкој
теорији, теоријама културе и mainstream мултидисциплинарним областима истраживања, полазећи од претпоставке да ове теорије није увек једноставно одвојити од mainstream теорија. Овако сложено истраживање ће захтевати и испитивање друштвених и политичких контекста у којим се савремене
феминистичке теорије и политике јављају. Циљ предмета је да преко истраживања основних појмова,
проблема и расправа у савременим феминистичким теоријама и преко њиховог укрштања са mainstream
теоријама и јавним политикама објасни специфичности теоретизација и формулисања јавних политика када је реч о женама и другим осетљивим и маргинализованим групама.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти и студенткиње ће овладати савременим комплексним теоријским и политичким дебатама и на
основу тога отворити могућности за разумевање јавних политика и то локалних, регионалних и ширих
међународних.

Садржај теоријске наставе

Феминистичка теорија и канон политичке мисли; Уродњавање (gendering) политичке теорије;
Феминистичка политичка теорија и феминистичка политика; Феминистичка критика поделе на приватну и
јавну сферу; Род, породица и правда: феминистичка разматрања теорија правде; Једнакост полова и родна равноправност у међународним конвенцијама, уставима и законима: значај, дебате, спорови и последице; Интерсекционалност као теорија и политика: могућност примене у јавним политикама; Феминистичко схватање државе и феминистичке критике државе; Улога жена у политици; Ко (треба да) представља жене?; Конструисање женских тема и интереса: суштинско представљање жена; Питања солидарности: женска солидарност и/или феминистичка солидарност; Феминистичко организовање и колективно делање.

1. Батлер, Џудит, и Џоан Скот, ур. 2006. Феминисткиње теоретизују политичко. Београд: Центар за женске студије

2. Phillips, Anne, ed. 1998. Feminism and Politics. New York: OUP

3. Collins, Patricia Hill, and Sirma Bilge. 2016. Intersectionality. Cambridge UK: Polity Press

4. Cooper, Britney. 2016. „Intersectionality.” In The Oxford Handbook of Feminist Theory, edited by Lisa Disch and Mary Hawkesworth, 385–406. New York: OUP

5. Kuhar, Roman, and David Patternote, eds. 2017. Anti-Gender Campaigns in Europe:Mobilizing against Equality. London and New York: Rowman and Littlefield

6. Otto, Dianne. 2013. „International Human Rights Law: Towards Rethinking Sex/Gender Dualism.” In The Ashgate Research Companion to Feminist Legal Theory, edited by Margaret Davies and Vanessa E. Munro, 197–216, London and New York: Routledge

7. Englehart, Neil A., and Melissa K. Miller. 2014. „The CEDAW Effect: International Law's OImpact on Women's Rights. Journal of Human Rights 13: 22–47

8. MacKinnon, Catharine A. 1991. Towards a Feminist Theory of the State. Cambridge, London: Harvard University Press

9. Rhode, Deborah L. 1994. „Feminism and the State.” Harvard Law Review 107 (6): 1181– 1208

10. Celis, Karen, Johanna Kantola, Georgina Waylen, and S. Laurel Weldon. 2013. „Introduction: Gender and Politics: A Gendered World, a Gendered Discipline.” In The Oxford Handbook of Gender and Politics, edited by Georgina Waylen, Karen Celis, Johanna Kantola, and S. Laurel Weldon. Oxford: OUP

11. Kantola, Johanna and Emanuela Lombardo. 2017. „Feminist Political Analysis: Exploring Strengths, Hegemonies and Limitations.” Feminist Theory 18 (3): 323–341

12. Krook, Mona Lena. 2017. „Violence Against Women in Politics.” Journal of Democracy 28 (1): 74–88

13. Piscopo, Jennifer M. 2011. „Rethinking Descriptive Representation: Rendering Women in Legislative Debates.” Parliamentary Affairs 64 (3): 448–472

14. Nugent, Mary K. and Mona Lena Krook. 2016. „All-Women Shortlists: Myths and Realities.” Parliamentary Affairs 69: 115–135

15. Lončar, Jelena. 2020. „Izbori i predstavljanje žena u Srbiji od 1990. do 2020. U: Kako, koga i zašto smo birali.” Izbori u Srbiji 1990-2020. godine, uredili Milan Jovanović i Dušan Vučićević, 869–889. Beograd: Službeni glasnik

16. Celis, Karen, et al. 2014. „Constituting Women’s Interests through Representative Claims.” Politics & Gender 10: 149–174

17. Dean, Jodi. 1998. „Feminist Solidarity, Reflective Solidarity: Theorizing Connections After Identity Politics.” Women & Politics 18 (4): 1–26

18. Mohanty, Chandra T. 2003. „Sisterhood, Coalition and the Politics of Experience.” In Feminism without Borders, 106–123. Durham, London: Duke University Press

19. Ewig, Christina, and Myra Marx Ferree. 2013. „Feminist Organizing: What’s Old, What’s New? History, Trends, and Issues.” In The Oxford Handbook of Gender and Politics, eds. Georgina Waylen, Karen Celis, Johanna Kantola, and S. Laurel Weldon, 411–435. Oxford: Oxford University Press

20. Kretschmer, Kelsy, and David S. Meyer. 2013. „Organizing around Gender Identities.” In The Oxford Handbook of Gender and Politics, eds. Georgina Waylen, Karen Celis, Johanna Kantola, and S. Laurel Weldon (Oxford: Oxford University Press, 2013), DOI: 10.1093/oxfordhb/9780199751457.013.0015

Настава се изводи у форми предавања, анализе текстова, семинарских расправа и студентских презентација.