Политичке партије и идеологије

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ предмета је да продуби знања из области теорије и социологије политичких партија и избора, у складу са савременим медодама истраживања и користећи различите приступе. Комбинују се истраживања унутрашњих односа у партијама, њихове компетиције и динамичког односа партијског система. Посебно се проучава теорија коалиција и састављања владе, као и партије у парламенту и влади. Обзиром на међуповезаност изборних и партијских система, предмет се овим питањима бави како посебно, тако и њихов међусобни утицај, пре свега утицај изборног система на партијски систем. Сагледавају се различити идеолошки и програмски аспекти, изборни системи и њихови исходи, као и могућности дизајнирања оптималног система у складу са одговарајућим контекстом.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће лакше разумети и имати комплетнији увид у социјалне и институционалне структуте партијске и изборне политике. Након курса ће овладати највећим делом процедура парламентарне демократије са политичким партијама као главним актерима

Садржај теоријске наставе

1. Партија као систем (процес управљања и одлучивања, систем моћи, кадровска политика и избори) 2. Недемократски карактер односа у политичким партијама (лидерство, струје, фракције, коалиције) 3. Партијски системи - институционални и социјално-културни утицаји 4. Социјални расцепи и поље политике 5. Политичке фамилије и идеологије 6. Партијске фамилије и структура компетиције (левица-десница) 7. Деидеологизација партија – свеобухватне и картел партије 8. Партијски системи у транзиционим друштвима – програми и идеологије 9. Партијске интернационале и европске федерације партија 10. Теорија коалиција и састављање владе 11. Политичке партије и изборне стратегије 12. Политичке партије и јавне политике 13. Политичке консеквенце изборног система 14. Практична настава: Истраживачки рад

Садржај практичне наставе

/

1. Орловић Славиша, (2015), Партије и партијски системи (Теоријско-аналитички оквир), Факултет политичких наука Универзитета у Београду (поглавља: 3, 6, 7,8, 9, 10, 12 и 14)

2. Душан Спасојевић и Зоран Стојиљковић, (2020), Између уверења и интереса, Идеологије и организација странака, Фабрика књига, Београд (стр. 1-119)

3. (додатна) Орловић Славиша, Ковачевић Деспот (Ур.), (2020), Тридесет година обновљеног вишепартизма у Србији, Центар за демократију Факултета политичких наука и Фондација Ханс Зајдел

4. (додатна) Стојиљковић Зоран, (2008), Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд;

5. (додатна) Сартори Ђовани, (2002), Странке и страначки сустави (Аналитички оквир), Политичка култура, Загреб

6. (додатна) Беyме Клаус Вон, (2002), Трансформација политичких странака, ФПН, Загреб

7. (додатна) Михелс Роберт, (1990), Социологија партија у сувременој демократији, Информатор, Факултет политичких наука, Загреб

8. (додатна) Острогорски Мојзе, (1921), Демократија и политичке партије, Напредак, Београд

9. (додатна) Орловић Славиша, (2015), Изборни бумеранг, политичке последице изборних система, Факултет политичких наука Универзитета у Београду

10. (додатна) Орловић Славиша, (2019), Водич за изборне кампање, Службени гласник, Београд

Предавања, вежбе, израда семинарског рада, заједничко истраживање