Радикална демократија, постдемократија и антидемократске теорије

Основни подаци
Акроним
22МРДП
Статус предмета
изборни
Семестар
1
Фонд часова
2П + 1В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Студије политике (Модул: Демократија и демократизација)
Тип студија
мастер академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

/

Наставници и сарадници
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Предмет проучава демократске и антидемократске теорије у њиховим историјским и савременим облицима. Циљ предмета је критичко информисано промишљање аргумената и концепата који припадају теоријском разматрању демократије, односно упознавање са развојем мисли о демократији, њеним теоријским изазовима и савременим дометима.

Исходи учења (стечена знања)

Од студената се очекује да: познају, разумеју и критички разматрају главне правце аргументације у прилог демократији и против ње; разумеју и тумаче идеје значајних теоретичара који су се бавили проблематиком демократског државног уређења; увиђају правце историјског развоја демократске мисли, њене препреке и изазове; познају и проблематизују савремена схватања демократије, размишљају о њеним недостацима и начинима њиховог превазилажења.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

Настава је организована тематски, а свака се тема обрађује током две двочасовне сесије. Теме су: Демократија и (не)знање: Платон и Џ. С. Мил; Инструментални аргументи против демократије: Платон и Т. Хобс; Недемократско представљање народа: Т. Хобс и К. Шмит; Демократски и антидемократски републиканизам: Ж. Ж. Русо; Демократија и представљање: Медисон; Савремене критике репрезентативности; Демократија и друштвене хијерархије; Демократија, тржиште и капитализам;
Кризе демократије; Нови модели: нова радикална демократија; Нови модели: Постдемократија

Садржај практичне наставе

вежбе на којима се анализира литература и дискутује о темама обрађеним на часовима предавања

Литература
  1. Ђорђе Павићевић и Марко Симендић, Дисциплиновање демократије: класичне критике и модерна спорења, Фабрика књига, Београд, 2016

  2. Платон, Држава, БИГЗ, Београд, 1988

  3. Платон, „Државник” у: Платон, Кратил, Тееетет, Софист, Државник, Плато, Београд 2000

  4. Томас Хобс, Левијатан, Култура, Београд, 1961. (посебно гл. XVI, XVII и XIX)

  5. Жан Жак Русо, Друштвени уговор, Филип Вишњић, Београд, 1992

  6. Џејмс Медисон, Федералистички спис бр.10

  7. Карл Шмит, „Духовно-повесни положаj данашњег парламентаризма“ у: Карл Шмит, Норма и одлука: Карл Шмит и његови критичари, Филип Вишњић, Београд, 2001

  8. Џон Стјуарт Мил, „Разматрања о представничкој владавини” у: Џ. С. Мил, Изабрани политички списи, књ. 2, Факултет политичких знаности, Загреб, 1998

  9. Colin Crouch, Postdemokracija: političke i poslovne elite u 21. stoljeću, Izvori, Zagreb 2007

  10. Jacques Ranciere, Mržnja demokracije, Naklada Lijevak, Zagreb, 2008

  11. Miodrag Jovanović, Đorđe Pavićević (eds.), Crisis and Quality of Democracy in Eastern Europe, Eleven International Publishing, Amsterdam, 2012

Методе извођења наставе

предавања, семинари, дискусија о прочитаним текстовима