Регионална политичка географија

Основни подаци
Акроним
22МРПГ
Статус предмета
изборни
Семестар
2
Фонд часова
2П + 1В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Студије политике (Модул: Компаративне регионалне студије)
Тип студија
мастер академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

/

Наставници и сарадници

Нема података

Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Оспособљавање студената да примењују географску логику у решавању задатака и проблема из области регионалне политичке географије. Оспособљавање студената да критички евалуирају савремене политичко-географске стратегије, доктрине и оријентације. Оспособљавање студената да самостално спроводе, пишу и презентују научно-истраживачки рад са регионалном, политичко-географском и геопросторном тематиком. Оспособљавање студената да спроводе регионална политичко-географска истраживања од значаја за академску заједницу и друштвену праксу.

Исходи учења (стечена знања)

По завршетку студија, студент ће бити у стању да: 1. евалуира основне теорије, концепције, принципе и методе регионалне политичке географије и основне принципе регионализације, као и форме и начине научне спознаје елемената савремених геополитичких процеса; 2. критички разматра савремене трендове у геополитици и регионализацији; 3. испита утицај доминантних политичко-географских тенденција на локални простор у датим пројектним задацима; 4. примени савремене научне методе у проучавању геополитичких система; 5. евалуира практични значај резултата регионалних политичко-географских истраживања.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

1. Регионална политичка географија: развој, значај и место у систему наука; 2. Основни принципи регионализације: регионална улога полова раста и развоја; 3. Политичко-географске школе и развој савременог научног приступа у геополитичкој регионализацији; 4. Политичко-географске концепције поларизованог раста: рецидив колонијалне географије; 5. Геополитички дискурс; 6. Савремене територијалне претензије: сфере утицаја и кризна жаришта; 7. Регионална геополитика ресурса: однос технолошке дистанце и енергетске безбедности; 8. Теорија светског система: однос центар-периферија; 9. Значај регионалних диспаритета у формирању политичке карте света; 10. Регионалне политичко-географске перспективе савременог друштва: међурегионална деполаризација.

Литература
  1. Грчић, М. (2007). Геополитички смисао и бесмисао балканизације. Зборник радова са научног скупа „Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима“, Географски факултет у Београду и ПМФ у Бањалуци, с. 29-36

  2. Сибиновић, М. (2011). Светска економска криза као катализатор савремене геополитичке тектонике. Глобус 36, 25-34

  3. Сибиновић, М., Винклер, А. (2017). Геоекономски однос Евроазијске уније према Републици Србији. У: Дружињин, А.Г., Гњато, Р. (ур.) Геополитички процеси у савременом Евроазијском простору. Бања Лука: Географско друштво Републике Српске, 471-478

  4. Тошић, Д. (2012). Принципи регионализације. Београд: Универзитет у Београду - Географски факултет. (од 13 до 44 стр. и од 157 до 166 стр.)

  5. Jackson, R., Howe, N. (2008). The Graying of the Great Powers: Demography and Geopolitics of 21st century. Washington: CSIS. (од 134 до 170 стр.)

  6. Toal, G. (2003). Re-asserting the regional: political geography and geopolitics in world thinly known. Political Geography, 22, 653-665

  7. Terlow, K. (2000). Regions in geography and the regional geography of semiperipheral development. Tijdschrift voor Economische en Sociale Geografie, 76-87

Методе извођења наставе

На предмету ће бити заступљени интерактивни облици наставе, анализе студија случајева, презентације, инфографици и симулације уз коришћење савремених софтверских алата. Настава се одвија кроз предавања и консултације. Предавања се изводе у учионици у виду усменог излагања и дискусије. Студент је у обавези да уради пројектни задатак чија се реализација прати на предавањима и консултацијама.