Стратегије и стратешко мишљење у међународним односима

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да се студенти упознају са појмовима и концептима стратегија и стратешког мишљења у међународним односима, разумеју њихов развој кроз историју – од Сун Цуа и Тукидида до Лидл Харта и Хенрија Кисинџера – затим да стекну увид у тешкоће кројења одрживих и спроводивих стратегија, схвате разлику у приступу кројења стратегија код малих, средњих и великих сила, упознају се са кључним токовима савременог стратешког мишљења и разумеју промене у поимању стратегија током прве две деценија 21. столећа. На крају, циљ нам је да студенти разумеју везу између стратешког приступа међународној стварности и успеха који лежи иза таквог приступа, односно, да иза сваког успеха стоји добра стратегија.

Исходи учења (стечена знања)

Након учешћа на предиспитним и испитним активностима, студенти ће стећи специјализована знања и вештине у области стратешких студија. Таква знања и вештине, ванредно значајне у ери глобализованих међународних односа, омогућиће им да идентификују основне елементе стратегија и токове стратешког мишљења; аргументовано дискутују у академској заједници и критички промишљају о концепту стратегије и стратешком деловању великих сила; самостално изврше анализу и напишу истраживачки рад у области стратешких студија; препознају разлике између велике стратегије, стратегије и тактике; изврше поређење у стратешком приступу различитих држава; идентификују узроке успеха/неуспеха у операционализацији стратегија и препознају стратешке правце и препознају промене у стратегијама највећих сила данашњице.

Садржај теоријске наставе

Појам стратегије и стратешког мишљења у међународним односима; Значај стратешког мишљења у глобализованом свету; Стратешка култура: промене и трајности; Велике стратегије: појам, врсте, историјат; Развој стратешког мишљења кроз историју: Сун Цу, Тукидид, Макијавели, Клаузевиц, Харт, Кенан…; Развој стратешког мишљења у кроз историју: Рим и Византија; Развој стратешког мишљења кроз историју: успон Европе и велике стратегије; Развој стратешког мишљења кроз историју: успон и пад великих сила (Шпанија, Холандија, Француска, Велика Британија, СССР, САД); Упоредне велике стратегије; Велике стратегије у доба Хладног рата; Велике стратегије у 21. веку; Имају ли мале и средње државе велике стратегије?; Стратегија националне безбедности и стратегија спољне политике; Како израдити стратегију националне безбедности и спољне политике?; Од Тудикида до процесора: промене и континуитет у стратешком мишљењу.

Садржај практичне наставе

Практична настава ће се изводити кроз вежбе, дискусије, студије случаја и колективну израду предлога стратешког документа. Стимулисаће се активно учешће у расправама. По правилу, оне су најбољи начин стицања нових знања и вештина, али незамењиви метод у изградњи самопоуздања у јавном наступу и јачању властитих аргумената. Кроз студије случаја ћемо инсистирати на примени стечених знања на ”живим” примерима. На крају, један од задатака студената ће бити и израда предлога стратегије. Тиме ће студенти демонстрирати способност рада у групи и израде нацрта стратешких докумената.

1. (обавезна) Драган Р. Симић, Светска политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, стр. 149–190

2. (обавезна) Едвард Мид Ерл (Ур), Творци модерне стратегије, Војно дело, Београд, 1952, стр. 1-171, 386–472, 515- 534

3. (обавезна) Пол Кенеди, Успон и пад великих сила, ЦИД, Подгорица, Службени лист СРЈ, Београд, 1999, стр. 11– 19, 53–310, 570–591, 593–597

4. (обавезна) Андреја Милетић, „Геополитика“, у: Милан Матић, Милан Подунавац (Прир.), Енциклопедија политичке културе, Београд, 1993, стр. 341-345

5. (обавезна) Драган Р. Симић, „Америчко стратешко мишљење на почетку 21. века“, Међународна политика, бр. 1133, Јануар/Март 2009, стр. 73–83

6. (обавезна) Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, „Тукидидом против процесора: зашто је стратешко мишљење важно и у 21. веку“, Политички живот, број 8, јул 2013, стр. 17–26

7. (обавезна) Edward N. Luttwak, The Grand Strategy of the Roman Empire: From the First Century CE to the Third, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 2016, Revised and Updated Edition, pp. ix – xiv

8. (обавезна) Nina Silowe, “Beyond the Buzzword: The Three Meanings of “Grand Strategy”, Security Studies, Vol. 27, 2018, Issue 1, pp. 27-57

9. (обавезна) Thierry Balzacq, Peter Dombrowski, Simon Reich, “Introduction: Comparing Grand Strategies in the Modern World”, in: Thierry Balzacq, Peter Dombrowski, Simon Reich, (Eds), Comparative Grand Strategy – A Framework and Cases, Oxford University Press, New York, 2019, pp. 1-25

10. (обавезна) Christopher McKnight Nichols, Andrew Preston, “Introduction”, in: Elisabeth Borgwardt, Christopher McKnight Nichols, Andrew Preston, Eds., Rethinking American Grand Strategy, Oxford University Press, New York, 2021, pp. 1-26

11. (додатна) Џон Миршајмер, Трагедија политике великих сила, Удружење за студије САД у Србији, Чигоја Штампа, Београд, 2017, измењено и допуњено издање

12. (додатна) Thierry Balzacq and Ronald R. Krebs, Eds., The Oxford Handbook of Grand Strategy, Oxford University Press, New York, 2021

13. (додатна) Benjamin Miller, Grand Strategy from Truman to Trump, The University of Chicago Press, Chicago, 2020

14. (додатна) Williamson Murray, MacGregor Knox, Alvin Bernstein, Eds, The Making of Strategy – Rulers, States and War,Cambridge University Press, Cambridge, UK, 1996

15. (додатна) John Lewis Gaddis, On Grand Strategy, Penguin Press, New York, 2018

16. (додатна) Lawrence Freedman, Strategy – A History, Oxford University Press, New York, 2013

17. (додатна) Џон Луис Гедис, Изненађење, безбедност и искуство Америке, Клуб плус, Београд, 2008

18. (додатна) James Wirtz, Colin S. Gray, Eliot Cohen, (Eds), Strategy in the Contemporary World, Oxford University Press, 2018, Sixth Edition

19. (додатна) William C. Martel, Grand Strategy in Theory and Practice – the need for an effective American Foreign Policy, Oxford University Press, New York, 2015

20. (додатна) James Lacey, (Ed), Great Strategic Rivalries: from the Classical World to the Cold War, Oxford University Press, Oxford, 2016

21. (додатна) A. Wess Mitchell, The Grand Strategy of the Habsburg Empire, Princeton University Press, Princeton, 2018

22. (додатна) Lukas Milevski, The Evolution of Modern Grand Strategic Thought, Oxford University Press, New York, 2016

23. (додатна) Hall Brands, What Good is Grand Strategy – Power and Purpose in American Statecraft from Harry S. Truman to George W. Bush, Cornell University Press, Ithaca, 2014

24. (додатна) Хенри Кисинџер, Дипломатија, БМГ, Београд, 2008, str. 5–59; 352-421

25. (додатна) Barry R. Posen, Andrew L. Ross, “Competing Visions for U. S. Grand Strategy”, International Security, Vol. 21, No. 3, Winter 1996/1997, pp. 5-53

26. (додатна) Terry L. Deibel, Foreign Affairs Strategy, Cambridge University Press, Cambridge, UK, 2007

27. (додатна) Barry R. Posen, Restraint: A New Foundation for U. S. Grand Strategy, Cornell University Press, Ithaca, 2014

28. (додатна) Сун Цу, Умеће ратовања, Бабун, Београд, 2009

29. (додатна) Тукидид, Пелопонески рат; Просвета, Београд, 1999

30. (додатна) Paul Kennedy Ed., Grand Strategies in War and Peace, Yale University Press, New Haven, 1991

Предавања; Вежбе; Дискусије; Студије случаја;