Визуелна репрезентација политике

Циљеви изучавања предмета

Главни циљ предмета је да упозна студенте са кључним теоријским концептима визуелне репрезентације политике и главним карактеристикама и специфичностима визуелног садржаја у медијском представљању политичких актера, политичких партија, институција и одређених друштвених група у политичком контексту. Предмет на креативан и занимљив начин, уз мноштво примера, обухвата најзначајније аспекте анализе слике политике, односно визуелног садржаја у коме је представљена политика у најширем смислу речи, и то у традиционалним и дигиталним медијима и друштвеним мрежама. Анализирају се начини на који се политички лидери, кандидати на изборима, политичке партије и институције и одређене друштвене групе у конкретним политичким контекстима визуелно представљају и медијски „уоквирују“, а на основу главних теоријских концепата и конкретних примера из праксе, дискутује се о утицајима и дометима таквог визуелног садржаја у одређеним политичким и медијским културама и контекстима. Предмет обухвата теоријска и емпиријска истраживања визуелног представљања политике и политичких актера у најгледанијим телевизијским информативним програмима и утицајним штампаним медијима, документарним ТВ серијалима и филмовима, talk show програмима, председничким ТВ дебатама, али и у садржају на утицајним дигиталним платформама и популарним визуелно-центричним друштвеним мрежама, попут Инстаграма и Јутјуба, које последњих година све више утичу на пласман и мењање садржаја визуелне репрезентације политике.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти на овом предмету треба да савладају главне теоријске и методолошке оквире који се односе на визуелну репрезентацију политике како би постали квалификовани за квалитетно критичко анализирање визуелног медијског садржаја у коме се представљају политички актери, лидери, партије, институције и одређене друштвене групе у традиционалним и дигиталним медијима.

Садржај теоријске наставе

Медијска слика о политици – значај, употреба и утицај визуелног медијског садржаја у политичком контексту; визуелна репрезентација политике – главни теоријски приступи и концепти; „супериорност“ слике – зашто визуелни садржај има велики утицај на перцепцију политичких порука и кандидата; употреба визуелних симбола у комуницирању политике – главни облици и функције визуелних симбола у медијској репрезентацији политике; визуелно представљање политичких актера, партија и кандидата у традиционалним и друштвеним медијима – од „идеалног кандидата“ до „сигурног губитника“; визуелна метафора у политичком контексту; значај и значење политичких карикатура у штампаним медијима у свету и у Србији; визуелна репрезентација значајних политичких тема у документарним филмовима и серијама; нова медијска визуелност – употреба дигиталних платформи за репрезентацију и саморепрезентацију политичких актера, партија и институција; видљивост и визуелност у савременом медијском и политичком контексту – феномен Netflix-а; визуелни фрејминг релевантних друштвено-политичких догађаја и група (нпр. протеста, мањина, жена итд.); визуелна анализа медијског садржаја – од фотографија у штампи, председничких ТВ дуела, политичких ТВ документараца до „селфија“ на Инстаграму; визуелизација и селебритизација политичких лидера.

Садржај практичне наставе

Студенти ће у току курса имати обавезу да ураде визуелну анализу одређеног политичког актера, партије, институције или друштвене групе у традиционалним или дигиталним медијима и да на основу релевантне литературе и резултата емпиријског истраживања напишу семинарски рад.

1. Krstić, Aleksandra, Parry, Katy & Aiello, Giorgia (2020). Visualising the politics of appearance in times of democratisation: An analysis of the 2010 Belgrade Pride Parade television coverage. European Journal of Cultural Studies, 23(2):165–183. Published Online First 2017. DOI: 10.1177/1367549417743042;

2. Krstić, Aleksandra, Aiello, Giorgia & Vladisavljević, Nebojša. (2020). Visual metaphor and authoritarianism in Serbian political cartoons. Media, War & Conflict, 13(1): 27–49. Published Online First 2019

3. Krstić, Aleksandra, Milojević, Ana & Jelena Kleut (2018). Vizuelno uokvirivanje protesta Protiv diktature. CM: Communication and Media, 13(44): 57-92. DOI: 10.5937/comman13-20797.

4. (додатна) Barthes, R. (1977 [1964]). Rhetoric of the image. In: Barthes R (ed.) Image, Music, Text. New York, Hill & Wang, pp.32–51

5. (додатна) Entman, R. M. (2004), Projections of power: Framing news, public opinion, and US foreign policy, Chicago, IL: University of Chicago Press

6. (додатна) Grabe, M. E. and Bucy, E. P. (2009), Image bite politics: News and the visual framing of elections, New York, NY: Oxford University Press

7. (додатна) Grabe, M. E. and Bucy, E. P. (2011), ‘Visual framing in election news’, in E. P. Bucy and R. L. Holbert (eds.), Sourcebook for political communication research: Methods, measures, and analytical techniques, New York, NY: Taylor & Francis

8. (додатна) Kress, G., & Van Leeuwen, T. (2006). Reading images: The grammar of visual design. 2nd Edition. London: Routledge

9. (додатна) Rodriguez, L. and Dimitrova, D.V. (2011). The levels of visual framing. Journal of Visual Literacy 30(1): 48–65

10. (додатна) Rose, G. (2016), Visual Methodologies, 4th edition, London: SAGE

11. (додатна) Parry, K. (2010). A Visual Framing Analysis of British Press Photography During the 2006 Israel- Lebanon Conflict. Media, War & Conflict, 3(1), 67–85

12. (додатна) Schill, D. (2012), ‘The Visual Image and the Political Image: A Review of Visual Communication Research in the Field of Political Communication.’ Review of Communication 12 (2), pp. 118-142

13. (додатна) Tomanić Trivundža, I. (2015a). Press Photography and Visual Framing of News. Ljubljana: Faculty of Social Sciences

На предмету се комбинују теоријска и практична знања у циљу што квалитетнијег образовања студената у области визуелне репрезентације политике, политичких актера, партија, институција, власти и опозиције, као и одређених друштвених група у конкретним политичко-друштвеним контекстима. Студенти имају прилику и да уз квалитетну методолошку припрему, анализирају визуелни медијски садржај и контекстуализују га у односу према главном теоријском оквиру и друштвеном контексту.