Анализа сукоба

Основни подаци
Акроним
22ОМЕАС
Статус предмета
изборни
Семестар
7
Фонд часова
2П + 2В
Број ЕСПБ
5.0
Студијски програм
Међународне студије (модул Европске студије)
Тип студија
основне академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

Претходно положен испит из Студија мира

Наставници и сарадници
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Предмет Анализа сукоба, обухвата приказивање узрока, предисторије, актера и ширег (међународног) контекста једног броја карактеристичних сукоба на различитим тачкама света. Анализа се пре свега односи на унутрашње и међудржавне сукобе, и бави се оним примерима који својим карактеристикама, дужином трајања и евентуалним расплетом носе општије теоријске и практичне поуке. Узорак обухвата сукобе на свим континентима што омогућава засновано указивање на структурне сличности и тешкоће решавања.
Циљ предмета је да се анализом сукоба пружи дубља спознаје о природи сукоба у савременим друштвима и могућим стратегијама њиховог решавања. Саставни део тога је развијање критичког мишљења и способности објективне, уравнотежене анализе сукоба, унутрашњих и спољних околности, њихових актера, као и процене домашаја праксе њиховог спречавања и ненасилног решавања.

Исходи учења (стечена знања)

Након упознавања са обимном грађом која се односи на конкретне сукобе студенти се оспособљавају за објективну анализу сложених узрока сукоба, уравнотежен однос према локалним и глобалним актерима, за разумевање општијих поука локалних сукоба, сагледавање потенцијланих нових жаришта сукоба, као и за практично ангажовање у прилог миру. То значи да они јачају и своје креативне способности трагања за повољнијим решавањем сукоба, препознавања процеса, структура, актера мира, као и повезаност мира са правдом и развојем.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

1. Анализа сукоба – уводно предавање;
2. Хладноратовски сукоби I: антиколонијалне револуције и посреднички ратови у Азији;
3. Хладноратовски сукоби II: антиколонијалне револуције и посреднички ратови у Африци;
4. Хладноратовски сукоби III: антиколонијалне револуције и посреднички ратови у Латинској Америци;
5. Нови ратови: интервенције у Ираку и Авганистану;
6. Сецесионистички сукоби I: вишеструка отцепљења у Совјетском Савезу и Југославији;
7. Сецесионистички сукоби II: упоредна анализа ратова у Бијафри, Бангладешу и Чеченији;
8. Етнички сукоби на простору бившег Совјетског Савеза;
9. Етнички сукоби у Африци и Азији;
10. Грађански ратови: упоредна анализа сукоба у Либану, Северној Ирској и Босни и Херцеговини;
11. Основне људске потребе и израелско-палестински сукоб дугог трајања;
12. Процеси дугог трајања и распад Југославије и Совјетског Савеза.
13. Припрема за испит
14. Припрема за испит
15. Испит

Литература
  1. Вестад, О.А. 2008. Глобални Хладни рат: интервенције у трећем свету и обликовање нашег доба. Београд: Архипелаг, стр. 148-205, 239-478

  2. Џуверовић, Н. 2009. Улога САД у друштвеним и политичким процесима у Латинскоj Америци током XX века. Годишњак Факултета политичких наука, 3, стр. 477-493

  3. Клајн, Н. 2009. Доктрина шока: процват капитализма катастрофе. Београд: Самиздат Б92, стр. 89-114

  4. Палигорић, Љ. 2003. Историја Латинске Америке. Београд: Институт за међународну политику и привреду, стр. 296-309

  5. Калдор, М. 2005. Нови и стари ратови: организовано насиље у глобализованој ери. Београд: Београдски круг, стр. 13-29, 253-286

  6. Касаповић, М. (ур). 2016. Блиски исток. Загреб: Политичке анализе, стр. 86-99, 104-162, 225-239, 242-253, 262-302

  7. Павковић, А. и Радан, П. 2008. Стварање нових држава: теорија и пракса отцепљења. Београд: Службени гласник, стр. 149-180, 197-232

  8. Таталовић, С. 2010. Глобална сигурност и етнички сукоби. Загреб: Политичка култура и ФПЗГ, стр. 215-237

  9. Јовић-Лазић, Е., 2008. Сукоб у Грузији и Европска унија. Међународна политика, 1130-1131, стр. 30-36

  10. Касаповић, М. 2015. Босна и Херцеговина 1992-1995: грађански рат, извањска агресија или обоје? Политичка мисао, год. 52, бр. 2, стр. 37-61

  11. Биланџић, М. 2004. Сјеверна Ирска између рата и мира. Политичка мисао, XLI (2), стр.135-160

  12. Бакић, Ј. 2013. Југославија: разарање и његови тумачи. Београд: Службени гласник, стр. 41-108.

  13. (додатна) Вестад, О. А. 2008. Глобални Хладни рат: интервенције у трећем свету и обликовање нашег доба. Београд: Архипелаг, стр. 102-147, 175-192, 487-516

  14. (додатна) Робинсон, В. 2012. Подстицање полиархије: глобализација, интервенција САД и хегемонија, Београд: Албатрос плус и Југоисток XXI, стр. 133-327

  15. (додатна) Палигорић, Љ. 2003. Историја Латинске Америке. Београд: Институт за међународну политику и привреду, стр. 256-259, 264-271, 338- 364

  16. (додатна) Tremlet, G. 2020. Operation Condor: the cold war conspiracy that terrorised South America. The Guardian, https://www.theguardian.com/news/2020/sep/03/operation-condor-the-illegal-state-network-that-terrorised-south-america

  17. (додатна) Брзица, Н. 2012. Асиметрични рат у Авганистану и протупобуњеничке стратегије. Полемос, 15, стр. 113-134

  18. (додатна) Kaldor, M. 2012. New and Old Wars: Organised Violence in a Global Era. Cambridge: Polity Press, pp. 151-184

  19. (додатна) Павковић, А. и Радан, П. 2008. Стварање нових држава: теорија и пракса отцепљења. Београд: Службени гласник, стр. 55-100

  20. (додатна) Таталовић, С. 2010. Глобална сигурност и етнички сукоби. Загреб: Политичка култура и ФПЗГ, стр. 110-115, 187-194

  21. (додатна) Штављанин, Д. 2009. Хладни мир: Кавказ и Косово. Београд: Радио Слободна Европа, стр. 99-134, 197-318

  22. (додатна) Бугарел, Г. 2004. Босна: анатомија рата. Београд: Фабрика књига, стр. 80-117

  23. (додатна) Collier, P. and Sambanis N. (eds), 2005. Understanding Civil War: Evidence and Analysis. Washington: The World Bank

  24. (додатна) Орловић, Д. 2012. Знам, дакле победник сам. Како је Израел добио шестодневни рат. Полемос, 15, 143-152

  25. (додатна) Вујачић, В. 2019. Национализам, мит и држава у Русији и Србији. Београд: CLIO, стр. 29-75

Методе извођења наставе

предавања, панел дискусије, вежбе које комбинују практичне димензије и продубљивање теоријских сазнања кроз групне дискусије, излагање самих студената и писање есеја.