Теорије европске интеграције

Циљеви изучавања предмета

Предмет има за циљ да студентима пружи преглед најважнијих теоријских приступа у објашњавању и разумевању европске интеграције и функционисања Европске уније. Осим упознавања са различитим теоријама и њиховим основним постулатима, најважнијим критикама, темама којима се доминантно баве, циљ предмета је да студенте оспособи да изучаване теорије примене на емпиријска питања из домена функционисања Европске уније. У оквиру предмета, осврће се и на питања значаја и улоге теорије европске интеграције (нпр. откривање законитости, разумевање појава и процеса или откривање и критика значења и претпоставки других о европској интеграцији). Предмет би требало да подстакне студенте на размишљање и расправу о питањима покретача европске интеграције, како приликом великих реформи, тако и у свакодневном функционисању Европске уније, о објашњењима процеса управљања Европском унијом у различитим областима, понашања најзначајнијих актера интеграције и др.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће стећи знање о теоријама и теоријским приступима у изучавању европске интеграције. Студенти ће се упознати са различитим начинима на које је могуће објаснити шта покреће европску интеграцију и како функционише Европска унија, како разумети управљање у ЕУ (нпр. као управљање на више нивоа власти), како се објашњава различит степен интеграције у различитим областима, итд. Даље, студенти ће научити да користе теоријске приступе у разумевању и расправљању узрока и последица европске интеграције, њеног развоја и актуелних проблема, надлежности Европске уније, и др. Биће способни да критички размишљају и аргументовано и информисано расправљају, па и да наставе своје студије на вишим нивоима образовања и на продубљен начин изучавају сва питања европске интеграције, могуће и да отварају нека нова.

Садржај теоријске наставе

Улога и значај теорије у изучавању европске интеграције; Развој теорија европске интеграције; Теорије европске интеграције и дисциплине међународних односа, упоредне политике, и др; Федерализам; Неофункционализам и нео-неофункционализам; Постфункционализам; Либерална теорија међувладиних односа; Теорије управљања; Европска интеграција и теорије рационалног избора и институционализам; Конструктивистичка теорија и ЕУ; Социолошки приступ изучавању ЕУ; Анализа јавних политика ЕУ и модел мрежа. Дискурзивни приступ и ЕУ; ЕУ и теорије рода; Нормативна политичка теорија и ЕУ;

Садржај практичне наставе

Дискусија о теоријским објашњењима најважнијих савремених питања европске интеграције.

1. Saurugger, Sabine, Teorije i koncepti europske integracije, Fakultet političkih znanosti, 2013, стр.11-223.

2. Пол Тејлор, поглавље „Теорија интеграције на почетку 21. века: оквир за дезинтеграцију?“ у Крај европске интеграције, Албатрос плус и Службени гласник, 2010., стр. 107-129.

3. (додатна) Ивана Радић Милосављевић, „Неофункционалистичка логика развоја европске интеграције унутар економске и монетарне уније,“ у Самарџић, Слободан и Радић Милосављевић, Ивана (урс.), Криза Европске уније: шта доноси Уговор о стабилности, координацији и управљању економском и монетарном унијом, Службени гласник, Београд, 2013, стр.

4. (додатна) Ивана Радић Милосављевић, „Улога неофункционализма у разумевању савремене европске интеграције“, у Зборник најбољих мастер радова о Европској унији, Информативни центар ЕУ у Београду, 2016.

5. (додатна) Хрвоје Шпехар, „Теоријски приступ хисторијског институционализма у истраживању процеса еуропске интеграције,“ Међународне студије (1332-4756) 11 (2011), 1; 17-40

6. (додатна) Д. Вукчевић, „Допринос либералне теорије међувладиних односа у изучавању процеса европске интеграције“, Политичка ревија, Година (XXIII) X, vol. 27, Бр. 1 / 2011. стр. 327-343.

7. (додатна) Д. Вукчевић, „Спољна и безбедносна политика ЕУ у светлу социјалног конструктивизма“, Српска политичка мисао, број 2/2010., год. 17. vol. 28., стр. 197-215.

8. (додатна) Petek, A. „Proces odlučivanja u Europskoj Uniji: analiza policy mreža,“ Politicka Misao, Zagreb, [s. l.], v. 43, n. 4, p. 85–104, 2006.

9. (додатна) Д. Вукчевић, „Европски и национални идентитет у процесу европске интеграције: неофункционалистичко виђење“, Српска политичка мисао, број 2/2011., год. 18. vol. 32., стр. 93-110.

10. (додатна) Д. Вукчевић и М. Стојадиновић, „Процес проширења ЕУ: концепт „преливања““, Српска политичка мисао, број 4/2011. год. 18. vol. 34., стр. 131-152.

11. (додатна) Antje Wiener, Tanja A. Börzel, and Thomas Risse, European Integration Theory, Oxford University Press, 2018.

12. (додатна) Ben Rosamond, Theories of European Integration, Palgrave Macmillan, 2000.

13. (додатна) Michael Burgess, “Federalism and Building the European Union”, Publius, vol.26, no.4. 1996. pp.1-15.

14. (додатна) Haas, E.B., The Uniting of Europe: Political, Social and Economic forces, 1950-7, Stevens, London, 1958. или издање University of Notre Dame Press, 2004.

15. (додатна) Andrew Moravcsik, “Preferences and Power in the European Community: A Liberal Intergovernmentalist Approach”, Journal of Common Market Studies, Vol.31, no.4., 1993.

16. (додатна) Gary Marks and Liesbet Hooghe, “European Integration from the 1980s: State-Centric v. Multi-level Governance”, Journal of Common Market Studies, Vol.34, no.3, 1996.

17. (додатна) J. Jupille and J. A. Caporaso, “Institutionalism and The European Union: Beyond International Relations and Comparative Politics”, Annual Review of Political Science, 2, 1999, pp.429–44.

18. (додатна) Jeffrey T. Checkel, „Constructivist approaches to European integration“, Arena Centre for European Studies, University of Oslo, Working Paper No. 06, February 2006.

19. (додатна) Adrian Favell, Virginie Guiraudon, „The sociology of the European Union: an agenda“, European Union Politics, SAGE Publications, 2009, 10 (4), pp.550-576.

20. (додатна) Annica Kronsell, „Gender, Power and European Integration Theory“, Journal of European Public Policy, 12:6, 2005, pp.1022-1040.

21. (додатна) Richard Bellamy and Dario Castiglione, „Legitimizing the Euro-’Polity’ and its ‘Regime’: The Normative Turn in EU Studies“, European Journal of Political Theory, 2(1), 7-34.

22. (додатна) Andreas Bieler, „The struggle over EU enlargement: a historical materialist analysis of European integration“, Journal of European Public Policy, 9(4), 2002, pp. 575–597.

Предавања, дискусије, презентације наставника и студената, анализа студија случаја