Ауторитарни режими

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да се студенти упознају са основним обележјима и структуром ауторитарних режима, као и других облика или подврста овог типа режима. Део истраживања усмерен је на тзв. хибридне или прелазне режиме који спајају демократска правила са ауторитарним управљањем. Ауторитарни режими различитих варијанти, типова и подмодела данас доживљавају ревитализацију и постају атрактивни како за теоријско проучавање, тако и за емпиријску примену. Основна сврха овог предмета је да се сагледа и објасни права природа, разлози и узроци јачања ауторитарних тенденција и успостављања све популарнијих мешовитих режима у којима неки актери политике и политичког процеса, избори и партије не функионишу на конвенционалан начин. Један од циљева је контекстуално проучавање и сагледавање различитих претпоставки и детерминанти, ендогене и егзогене природе, које утичу на настанак и функционисање савремених модела ауторитарних режима. Академска литература ове мешовите режиме означава као дефектне демократије или компетитивне ауторитарне режиме. Овај тип ауторитарног режима постаје најраспрострањенији тип политичког система на свету у прве две декаде 21. века.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће се упознати са главним истраживачким школама и приступими који се баве ауторитарним режимима, њиховим нормативним премисама и основним карактеристикама. Они ће акумулирати знања о актерима, институцијама и процесима одговорним за успостављање, функционисање и динамику ауторитарних режима, али и разумети механизме интеракције између политичких актера и структура у ауторитарним режимима. У том контексту студенти ће стећи знање о специфичној природи и карактеру ауторитарних режима у државама различитих региона у свету (Источна Европа, Евроазија, Југоисточна Азија, Африка и Латинска Америка). Од студената се очекује да науче како да идентификују емпиријске загонетке и како да их реше користећи се теоријским знањем и методолошким алатима. Најзад, очекује се да ће студенти бити оспособљени за „превођење“ налаза истраживања у препоруке практичних политика и да буду у стању да разумеју
основне принципе политике под ауторитаризмом. Истраживање обухвата широк спектар историјских и савремених случајева ауторитаризма из Африке, Источне Европе, Евроазије, Југоисточне Азије и Латинске Америке.

Садржај теоријске наставе

Предмет проучавања односи се на анализу савремених ауторитарних режима и ауторитарне парадигме власти. Најважнија карактеристика ових режима је да они користе изборе да би се обезбедио легитимитет и континуитет постојећег режима. Истраживачки фокус усмерен је на следеће теме и питања: Који су извори политичке власти у ауторитаризму? Какве институционалне и структуре моћи које елите успостављају ради унапређења својих интереса? Зашто се политичке институције разликују унутар ауторитарних режима и зашто је то важно? Зашто се неки ауторитарни режими суочавају са народним побунама, пучевима и демократизацијом док други не? Како ауторитарни режими манипулишу јавним мњењем кроз пропаганду, пристрасне медије и култове личности? Како се демократије претварају у аутократије? У ауторитарним режимима постоје редовни избори, који нису поштени, а режим има значајну институционалну, медијску и финансијску предност у односу на опозицију, па постоје неједнаки услови у политичкој утакмици. Анализа праве природе ових режима захтева одговоре на нека проблемска питања: а) какво је порекло ових режима и које су специфичности њихове институционалне функционалности у поређењу са демократијама; б) зашто неки ауторитарни режими опстају док се други урушавају; в) ша одређује њихову трајност и динамичну природу.

Садржај практичне наставе

Студијски истраживачки рад, семинари, есеји, радионице.

1. Флоријан Бибер, Успон ауторитаризма на Западном Балкану, Библиотека ХХ век, Београд, 2020.

2. Brooker Paul, „Ауторитарни режими“. Daniele Caramani (ur.), Компаративна политика, Свеучилиште у Загребу – Факултет политичких знаности, Загреб: 102-119, 2013.

3. Крстић Зоран, Модерни недемократски режими насиља, Чигоја штампа, Београд, 2008.

4. Крстић Зоран, "Политичке импликације и ефекти бојкота избора у хибридним режимима: случај Србије", Дијалог о изборима 2020, Дијалог и бојкот, Електронски билтен бр. 1, 2020.

5. Hague Rod & Martin Harrop, "Компетитивни ауторитарни режими." Упоредна владавина и политика, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука: 102-106, 2014.

Предавања, студентске презентације, дебате, симулације рада политичких институција у појединим државама. Студенти се активно укључују у наставни процес кроз разговор и дебату. Оцена испита се формира на основу успеха у изради и одбрани семинарског рада и успеха на усменом делу испита.