Историја античке и средњовековне политичке мисли

Циљеви изучавања предмета

Општи циљ предмета је да опреми студенте знањем, разумевањем, компетенцијама, вештинама и
аналитичким оруђима потребним за самостално критичко читање изворне литературе, аргументовано
разматрање основних проблема политичке теорије антике и средњег века, као и примену тако стечених
знања и способности на анализу политичких институција, поредака, идеја, вредности и проблема.

Исходи учења (стечена знања)

Очекује се да студенти: (по)знају, разумеју и тумаче основне политичке концепте античке и средњовековне
политичке мисли; (препо)знају концепте и идеје важних политичких мислилаца старог и средњег века;
могу да идентификују и процењују значај главних („вечитих”) проблема и идеја политичке теорије; стекну
навику читања и самосталног анализирања изворних политичких текстова и дела; унапреде своје
способности и вештине читања и разумевања текстова, као и усменог и писаног изражавања и
аргументације; развију способност да анализирају, критички промишљају и вреднују различите политичке
идеје, теорије и становишта и цене вредност критичког размишљања.

Садржај теоријске наставе

Предмет, методе и периодизација историје политичке мисли. Основни проблеми и категорије. Савремени
приступи изучавању историје политичке мисли; Културно-историјске претпоставке настанка политичке
филозофије. Опште карактеристике и основни проблеми политичке теорије полиса; Платонова политичка
филозофија – Држава; Политичке идеје софиста и Сократове политичке идеје; Платонова политичка
филозофија – Закони и Државник; Аристотелово истраживање политике – Политика; Аристотелово
истраживање политике и његов програм практичке филозофије – Устав атински и Никомахова етика;
Политичка мисао античког Рима; Христијанизирана политичка мисао универзалне заједнице: апостолски
индиферентизам, августиновски догматизам и гелазијанска доктрина; Средњовековна политичка мисао у
периоду од 9. до 12. века; Томистички рационализам; Концилијарни покрет и његов допринос историји и
теорији конституционализма.

Садржај практичне наставе

Вежбе на којима се анализирају изворна дела и указује на њихове основне теме и најважније политички
релевантне аспекте.

1. Херодот, Историја, Матица Српска, Нови Сад, 1988, књ. III („Талија”), пар. 80-83, стр. 236-240

2. Тукидид, Повијест пелопонеског рата, Дерета, Београд, 1990, књ. II, пар. 35-41, стр. 77-82

3. Милош Н. Ђурић, Историја старих Грка до смрти Александра Македонског - у одабраним изворима, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1983 (следећи делови: „Ликург”, стр. 5-16; „Периклова надгробна беседа”, стр. 142-147);

4. Аристотел, Устав атински, Плато, Београд, 1997

5. Платон, Држава, БИГЗ, Београд, 1988 (325 стр.)

6. Аурелије Августин, Држава Божја, ЦИД Подгорица 2004. (II 2, 21; IV 4, 14-25; V 11-26; VII 1-8; XIV 1-9, 28; XV 1-5; XIX; XX 1-2; XXII 1-3.)

7. Тома Аквински, „О краљевству”, у: Држава, Глобус, Загреб 1990. и Тома Аквински, Сума теологије (I-II 90-95, 105; II-II 42), у: Држава, Глобус, Загреб 1990

8. Михаило Ђурић, Историjа политичке филозофиjе, Албатрос плус, Београд, 2010 (стр. 9-192 за испит)

предавања, вежбе, анализа изворних дела