Основи медијског права

Циљеви изучавања предмета

Предмет „Основи медијског права“ за циљ има да студенти овладају теоријским, али и практичним знањем о основама медијског права. Студентима ће бити омогућено да стекну теоријско знање о дефинисању слободе изражавања у међународним и регионалним органиацијама, као и о врстама слободе изражавања. Студенти ће имати прилике да науче која су општа ограничења слободе изражавања у складу са чланом 10 Европске Конвенције о људским правим и члана 19 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, као и која су посебна ограничења слободе изражавања. Затим, студенти ће проучавати регулаторни оквир и хијерархију извора медијског права у Републици Србији. Предмет изучавања на овом предмету ће бити и право на заштиту приватног и породичног живота, забрана говора мржње, повреда части и угледа, клевета, заштита малолетника, однос заштите верских осећања других и слободе изражавања и значај ауторског и сродних права у оквиру медијског права. На крају, радиће се на оспосољавању студената да самостално анализирају праксу регулаторног тела за електронске медије, домаћу судску праксу из области медијског права, као и студије случајева Европског суда за људска права.

Исходи учења (стечена знања)

Познавање основа медијског права, слободе изражавања као једног од основних људских права и његових општих и посебних ограничења. Упознавање са праксом регулаторног тела за електронске медије, судском праксом и праксом Европског суда за људска права који се тичу права на слободу изражавања. Студенти ће овладати појмовима као што су: право на приватност, говор мржње, клевета, заштита малолетника, верска осећањима других, ауторско и сродна правима, као и њиховим домаћим и међународним регулаторним оквиром.

Садржај теоријске наставе

1) Увод у настанак медијског права – државе нове и старе демократије; 2) Дефинисање слободе изражавања у међународним и регионалним органиацијама; врсте слободе изражавања; 3) Општа ограничења слободе изражавања у складу са чланом 10 Европске Конвенције о људским правим и члана 19 Међународног пакта о грађанским и политичким правима; 4) Регулаторни оквир и хијерархија извора медијског права у Републици Србији; 5) Трипартитни (троделни) тест и посебна ограничења слободе изражавања у оквиру медијског права; 6) Право на заштиту приватног и породичног живота; 7) Забрана говора мржње; 8) Повреда части и угледа, клевета и декриминализација клевете; 9) Заштита малолетника у оквиру медијског права; 10) Однос заштите верских осећања других и слободе изражавања; 11) Значај ауторског и сродних права у оквиру медијског права; 12) Пракса регулаторног тела за електронске медије, домаћа судска пракса и студије случајева Европског суда за људска права.

Садржај практичне наставе

У практичном делу наставе ће студенти проучавати различите аспекте делова медијског права који се раде у оквиру теоријске наставе: практичну примену трипартитног теста, општих и посебних ограничења
слободе изражавања. Студенти ће имати прилике да анализирају регулаторни оквир и хијерархију извора
медијског права у Републици Србији. Посебно ће учити праксу регулаторног тела за електронске медије,
домаћу судску праксу и студије случајева Европског суда за људска права који се тичу права на
приватност, забрану говора мржње, клевете, заштите малолетника, заштите верских осећања других и
ауторског и сродних права у оквиру медијског права.

1. Владимир В. Водинелић, В. Ђерић, С. Гајин, Д. Стојковић, М. Живковић, Право медија са Моделом Закона о јавном информисању, Београдски центар за људска права, Београд, 1998.

2. Ј. Сурчулија Милојевић, Ридер: Основи медијског права, Факултет политичких наука, Београд, 2021.

3. Т. Мандел, Слобода изражавања: Водич за тумачење члана 10 Европске конвенције о људским правима и његовог контекста, Савет Европе – канделарија у Београду, Београд, 2018.

4. Владимир В. Водинелић, Међународно приватно право личности, Факултет за пословно право, Београд, 2003. (стр. 9-122);

5. Ј. Сурчулија, „Улога медијских регулаторних тела: слобода и надзор“, у: Српска правна ревија Медијска регулатива, година 4, бр. 7, Правни форум, Београд, 2008.

6. Весна Алабурић, Слобода изражавања у пракси Европског суда за људска права, Народне новине, Загреб, 2002. (стр. 1-64);

7. Дејан Миленковић, Слобода изражавања, у: М. Обрадовић, З. Марковић, Европска конвенција о људским правима: приручници о пракси Европског суда за људска права: практична примена, ХОБС,2007. стр. 854- 879;

8. Дејан Миленковић, Увреда и клевета у Србији, Срп. Прав. Рев., 2008, бр. 7, стр. 101-127;

9. Јелена Сурчулија, Европски правни оквир за електронске комуникације, Центар за развој Интернета, Београд, 2004. (стр. 9-67)

10. Судска пракса у вези сачланом 10 ЕКЉП (Друго допуњено издање), СЕ, Канцеларија у Београду, 2006

11. (додатна) Jelena Surculija Milojevic, Monitoring Media Pluralism in Europe: Application of the Media Pluralism Monitor 2017 in the European Union, FYROM, Serbia & Turkey, Country Report: Serbia, The Centre for Media Pluralism and Media Freedom, European University Institute, 2018. ISBN:978-92-9084-677-2. doi:10.2870/915416

12. (додатна) D.Goldberg, G.Sutter, I.Valden, Media Law and Practice,Oxford University Press, 2011

13. (додатна) Монро Е. Прајс, Питер Круг, Повољно окружење за слободне и независне медије, Самиздат Б92, Београд, 2001.

14. (додатна) Зборник правних инструмената Савета Европе у вези са медијима (Друго допуњено издање), Савет Европе, Канцеларија у Београду, 2006. (стр. 5-320)

Настава се изводи кроз часове предавања и вежби. Од студената се захтева присуство на предавањима и
бежбама као и активно учествовање у овим облицима наставе, кроз дискусију, анализу различитих појмова, докумената и одлука регулаторног тела за електронске медије, пресуда домаћих судова и Европског суда за људска права, као и стандарда међународних институција и организација.