Политичке идеологије

Циљеви изучавања предмета

Општи циљ предмета је да опреми студенте знањем, разумевањем, компетенцијама, вештинама и
аналитичким оруђима потребним за самостално критичко проучавање савремених идеолошких садржаја,
аргументовано критичко разматрање основних проблема политичке теорије примењених на различите
идеолошке садржаје и на анализу политичких поредака, идеја, вредности и проблема.

Исходи учења (стечена знања)

На крају се очекује да студенти: (по)знају, разумеју и могу да користе основне идеолошке концепте у
анализи савремених политичких проблема, идеологија, институција и поредака; (препо)знају концепте и
идеје савремених политичких идеологија; могу да идентификују и процењују значај политичких
идеологија; развију способност да анализирају, промишљају и вреднују различите идеолошке системе,
поруке, језик и аргументацију и критики их процењују.

Садржај теоријске наставе

Политичка теорија и политичка идеологија, Опште карактеристике, главне теме, функције и типологија
политичких идеологија, Политичка идеологија либерализма: порекло и општа доктрина, Политичка
идеологија либерализма: еволуција и основне варијанте, Политичка идеологија конзервативизма: основна
доктрина и варијанте, Политичка идеологија социјализма: порекло и основна обележја економске и
политичке доктрине, Марксизам, социјал-демократија и бољшевизам: еволуција и основне варијанте
социјалистичке доктрине у 19. и 20. веку, Анархизам као политичка идеологија: порекло, еволуција и
основне варијанте, Политички романтизам и његови антирационалистички корени, Политичка идеологија
национализма: доктрина и еволуција, Фашизам и национал-социјализам: економска и политичка доктрина
и организација друштва и државе, Политичке идеологије 21. века: (анти)глобализам, феминизам,
екологизам, популизам, и религијски фундаментализам.

Садржај практичне наставе

Вежбе на којима се анализирају разноврсни идеолошки садржаји и указује на њихове основне теме и
најважније идеолошке аспекте.

1. Ендру Хејвуд, Политичке идеологије, Завод за уџбенике, Београд, 2005.;

2. Вилхелм фон Хумболт, Идеjе за покушаj одређивања граница делотворности државе, Издавачка књижарница Зорана Стоjановића, Сремски Карловци, 1991, стр. 5–63, 102–172;

3. Милтон Фридман, Капитализам и слобода, Службени гласник, Београд, 2012, стр. 19–48, 96–129

4. Џ. С. Мил, О представничкоj влади, Државна штампариjа, Београд, 1878, стр. 1–93, 113–163, 220–307

5. Карл Маркс, Фридрих Енглес, Манифест комунистичке партиjе, Младост, Београд, 1974

6. Карл Маркс, Прилог критици политичке економиjе, БИГЗ, Београд, 1985, стр. 19–25

7. Ернест Ренан, Шта jе нациjа?, Српска национална омладина, Београд, 1907

8. Едуард Бернштаjн, Ревизионизам, Глобус, Загреб, 1981, стр. 1–178

9. (додатна) Илија Вујачић, Политичка теорија, Чигоја, Београд, 2002. стр. 169–248;

10. (додатна) Ерик Хобсбаум, Доба екстрема, Дерета, Београд, 2002. стр. 47–138 и 154–243

Настава се одвија комбинацијом класичних предавања, извођењем тематских дискусија и анализом
идеолоших садржаја у мањим групама. Предвиђена је могућност присања есеја на одрђену тему и
студентских презентација.