Историја модерне политичке мисли

Циљеви изучавања предмета

Општи циљ предмета је да опреми студенте знањем, разумевањем, компетенцијама, вештинама и
аналитичким оруђима потребним за самостално критичко читање изворне литературе, аргументовано
критичко разматрање основних проблема модерне политичке теорије, те на анализу политичких поредака,
идеја, вредности и проблема.

Исходи учења (стечена знања)

На крају се очекује да студенти: (по)знају, разумеју и тумаче основне политичке концепте модерне
политичке мисли; (препо)знају идеје важних модерних политичких мислилаца; могу да идентификују и
процењују значај главних („вечитих”) проблема и идеја политичке теорије; навикну да читају и самостално
анализирају изворне политичке текстове и дела; унапреде своје способности и вештине читања и
разумевања текстова, као и усменог и писаног изражавања и аргументације; развију способност да
анализирају, критички промишљају и вреднују различите политичке идеје, теорије и становишта и цене
вредност критичког размишљања.

Садржај теоријске наставе

Предмет, методе и периодизација историје политичке мисли. Основни проблеми и категорије. Савремени
приступи изучавању историје политичке мисли; Макиjавелиjев раскид са традициjом класичне политичке
филозофиjе; Културно-историjски значаj и политичке последице протестантске реформациjе. Рађање
модерне суверене државе и спор апсолутиста и антиапсолутиста у 16. веку (Боден, монархомаси, Алтузиjе);
Јуснатурализам и контрактуализам у апсолутистичком кључу – Томас Хобс; Џон Лок и ограничење
апсолутне власти; Русоова концепција друштвеног уговора; Политичке идеје Француске револуције;
Берков конзервативни одговор на Француску револуцију; Настанак феминистичких политичких идеја;
Утилитаристичка политичка мисао: Бентам, Џ. С. Мил и Годвин; Политичке идеје Карла Маркса.

Садржај практичне наставе

Вежбе на којима се анализирају изворна дела и указује на њихове основне теме и најважније политички
релевантне аспекте

1. Николо Макијавели, Владалац, Култура, Београд, 1976

2. Т. Хобс, Левијатан, Култура, Београд, 1961. (гл. XIII-XXXI)

3. Џ. Лок, Две расправе о влади, Младост, Београд, 1978, књ. II (Друга расправа о влади), стр. 9-132

4. Ж. Ж. Русо, Друштвени уговор, Филип Вишњић, Београд, 1992

5. Француске декларације о правима човека и грађанина из 1789. и 1793. г

6. Едмунд Берк, Размишљања о револуцији у Француској, Филип Вишњић, Београд, 2003, стр. 9-110, 193-201, 282-285

7. Џ. С. Мил, О слободи, Филип Вишњић, Београд, 1988

8. К. Маркс и Ф. Енгелс, Манифест комунистичке партије и К. Маркс и Ф. Енгелс, „Немачка идеологија”, у: Дела, књ. 5, Просвета, Београд 1974, стр. 13-70

9. Михаило Ђурић, Историjа политичке филозофиjе, Албатрос плус, Београд, 2010 (стр. 192-432 за испит)

10. Илиjа Вуjачић, Политичка теориjа, ФПН и Чигоjа, Београд, 2002 (стр. 23-169 и 206-233 за испит)

11. (додатно) Ф. Шатле, О. Димиjел, Е. Пизиjе, Енциклопедиjски речник политичке филозофиjе, ИКЗС, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993

12. (додатно) Воjислав Становчић, Политичка теориjа, Службени гласник, Београд, 2006

13. (додатно) Александар Молнар, Расправа о демократскоj уставноj држави, Самиздат Б92, Београд, 2001

предавања, вежбе, анализа изворних дела