Политичка социологија

Основни подаци
Акроним
22ОП2ПС
Статус предмета
обавезан
Семестар
4
Фонд часова
2П + 2В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Политикологија
Тип студија
основне академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености
Нема података
Наставници и сарадници
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ предмета је да оспособи студента за синтетичко теоријско и аналитичко мишљење о кључним теоријским питањима односа друштва и политике, као и за политичке анализе политичких процеса. У оквиру предмета упоређују се класична и модерна становишта о питањима која чине наставни садржај. Очекује се да ће на након савлађивања овог предмета студент стећи дубље разумевање противуречности савремене државе и цивилног друштва. Изучавање политичке социологије нуди увид у савремене теорије моћи и власти, компетиције и конфликта различитих друштвених и политичких актера. Увидом у релевантне теорије и праксе, студенти ће се оспособити за анализу дубинских слојева политичког живота. Уз све ово, стичу се способности за објашњење динамике друштвених и политичких процеса.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће стећи неопходна знања и иамти увид у важније теоријске и емпиријске приступе важне за разумевање, анализу и тумачење друштвених и политичких процеса.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

Политичка социологија је наука која се бави односом политике и друштва и државе и друштва у чијем средишту је питање моћи. Политичка социологија проучава природу и последице моћи у друштву, односе између различитих актера који се сукобљавају или такмиче за расподелу моћи у једног држави али и глобално. Фокусира се на друштвене околности и политички контекст у којем различити актери делују у складу са друштвеним нормама и институцијама. Теоријска настава осветљава дихотомне поделе и опречне појмове, који се међусобно сагледавају, пореде и анализирају по својој супротности, контрадикторности и антиномији, али који могу бити комплементарни и међусобно допуњиви. Такви појмови су: цивилно друштво и држава; моћ и власт; елите и масе; социјална стратификација и политичка култура; друштвени конфликт и друштвени консензус; друштвени покрети и интересне групе; политичка партиципација и политичка репрезентација; социологија политичких партија и социологија избора; демократија и недемократски режими; и глобализација и антиглобализација.

Садржај практичне наставе

Студенти ће на вежбама читати, анализирати и тумачити изворне текстове и бавити се анализома садржаја и упоређивањем, како би стекли практична знања и вештине за критичко промишљање и анализу феномена који се проучавају на предмету.

Литература
  1. Славиша Орловић, (2019), Политичка социологија, Факултет политичких наука Универзитета у Београду

  2. 1. Макс Вебер, Политика као позив, (у: Духовни рад као позив, 1998, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад, Сремски Карловци, стр. 101-189.)

  3. 2. Роберт Дал, Полиархија (1997, Филип Вишњић, Београд, стр. 11-42.) и Норберто Бобио, Будућност демократије (1990, Филип Вишњић, Београд, стр. 13-38.)

  4. 3. Иван Крастев, Ометена демократија, глобална политика протеста, 2017, Службени гласник, Београд, стр. 70)

  5. 4. Милер Јан-Вернер, Шта је популизам?, 2017, Фабрика књига, Пешчаник, стр. 7- 99.

Облици провере знања и оцењивање

Предиспитне обавезе

Активности у току предавања

8

Практична настава

12

Колоквијуми

30

Завршни испит

Усмени испит

50

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе у групама кроз анализу изворних текстова и критичко промишљање