Јавне политике

Циљеви изучавања предмета

Курс Јавне политике представља омогућава продубљено разумевање процеса креирања и примене јавних политика у разним секторским областима. Студенти ће увидети да су јавне политике одговор власти на изазов проблема који наносе штету друштву, групама и појединцима. Циљ ове дисциплине је да студенти савладају све базичне концепте, методе и технике истраживања и рада (креирање политика засновано на добрим базама података и на примени добрих метода и техника- неке су настале ууправо развојем ове дисциплине као на пример информисано процењивање) и да обогате вештине и стекну бар посредна искуства битна за будући рад. У том смислу студенти ће разликовати све битне субјекте креаторе политика (држава, локалне власти, њихови органи, институције) као и актере који учествују (цивилно друштво, бизнис групе, интересне групе итд), затим начин анализе јавних проблема и фазе (циклус), могућих конфликата (социјалних, идеолошких итд) у разним полиси областима те значај и начин демократског решавања конфликата. Део знања јевезан за обликовања алтернатива уз партиципацију грађана, јавност рада у свим фазама и коначно, процес избора оптималне алтернативе. Курс посебно обраћа пажњу на вредновање политика адекватним (квантитативним и квалитативним) мерењем резултата и њено кориговање. Књига је рађена на богатом искуству студија САД где је дисциплина и развојена, али се студенти подстичу да праве паралеле и примењују ова знаља на наше друштво или друге земље (ЕУ и друге).

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће радом на овој дисциплини савладати знања о начину креирања јавних политика, фазама (циклус) затим, начину, методама и техникама анализеу свакој од фаза (дефинисанје проблема, израда алтернатива и избор оптималне политике, легитимизација политике, примена, праћење вредновање и корекција). Студенти се оспособљавају да разумеју специфичности многих области јавних политика, специфичности проблема и да увиде међусобну испреплетаност свих јавних политика међу собом. Други важан део вештина које студенти стичу се односи на примену усвојених знања у анализи конкретног полиси проблема за које студенти покажу посебан интерес, те колективно раде семинарски рад као својеврсну студију случаја којом пролазе кроз све научено од фаза, класификација, до примене метода и техника које ће им омогућити да дају полиси предлог за решење проблема.

Садржај теоријске наставе

Материја овог предмета се заснива на богатом искуству студија САД где је ова научна и апликативна дисциплина и настала, уз упућивање студената на искуства европских земаља и посебно Србије. Најважнији аспекти који се изучавају су:
Појам јавних политика; Циклус јавних политика; Модели креирања јавих политика и фазе: идентификација проблема, креирање алтернативних и избор оптималне политике, примена политике, предвиђање резултата, давање препорука, надгледање, вредновање, развој и заговарање; Методи истраживања јавних проблема (квантитативне и квалитативне); Бројне врло корисне типологије и класификације као што су Типови анализе (по материји: научна, професионална и политичка, према дистрибуцији трошкова и користи, према времену настанка проспективна, ретроспективна итд.); Процес креирања, примене, евалуације и корекције јавне политике.
Врсте секторских политика: анализа и припрема за индивидуално истраживање; Економска, пореска и буџетска политика; Енергетска и еколошка политика, Политика образовања, здравствена и социјална политика; Политика правде и људских права. Посебно ће се изучавати студије случаја као метод рада.

Садржај практичне наставе

Студенти се подстичу да разраде неки феномен (решавање неког проблема из неке полиси области за коју су заинтересовани) следећи стандарде рада у овој области. У том смислу ће обрађивати студије случаја кроз
компаративна искуства других земаља (добра пракса) те ће моћи да уче из искуства. Писаће семинарски рад (15 страна) бавећи се неким реалним проблемом и његовим решавањем (уз примену свих битних аспеката полиси истраживања, примене адекватних класификација и типологија и примене адекватних метода и техника истраживања). Демократичност решења (транспарентност, партиципативност корисника, једнакост у приступу и праведност решења), методолошки квалитетна анализа уз доследну примену принципа једнакости, ефикасности и ефективности, те брига о јавном интересу друштва и појединаца биће обавезан део њиховог приступа.

1. Снежана Ђорђевић (2012), Анализе јавних политика, Чигоја, ФПН, Београд.

2. (додатна) William Dunn (2018), Public Policy Analysis-An Integrated Approach, Taylor & Francis, Routledge, NY, London.

3. (додатна) Thomas R. Dye (2018), Understanding public policy, Upper Saddle River, New Jersey.

4. (додатна) Michael E. Kraft, Scott R. Furlong (2018), Public policy, University of Wisconsin-Green Bay, CQPress.

У раду ће бити коришћени разноврсни извори: од научних радова (књига, члананка), докумената па све до обраде разних студија слчајева које дају страни аутори. Биће коришћени и филмова ради продубљенијег разумевања одређених социјалних проблема. Од студената се очекује да активно учествују у предавањима, да уложе индивидуални напор и креативност у примени теоријска знања ради што квалитетније анализе у обради изабраног проблема са понудом решења (полици папир - семинарски рад). Доминантан начин рада су предавања, дебате, тестови (за проверу теоријских знања) и семинарски радови (развој вештина).