Партије и партијски системи

Циљеви изучавања предмета

Циљ курса је да омогући студентима увид у компаративну социологију и теорију политичких партија. Курс обухвата различите теоријске приступе и аналитичке инструменте имајући у виду искуства стабилних демократија. Програмом су обихваћене различите типологије политичких партија, партиски системи и њихове класификације, однос изборног и партијског система, унутрашњу структуру партија, начин финансирања, теорије партијаких коалиција, партије у парламенту, влади и сл. Курс нуди студентима увид у релевантну савремену литературу о политичким партијама. Програм обухвата две равни: и теоријску и емпиријску. Полазницима курса омогућава се упоређивање политичко-партијских процеса у Србији са партијама у етаблираним демократијама.

Исходи учења (стечена знања)

Од студената се очекује да на крају курса могу да
- Стекну увид у у упоредна искуства партија и партијских система у развијеним демократијама и новим демократијама
- Овладавање прихваћеним инструментима упоређивања и истраживања партија у савременим друштвима.
- Практично примењују стечена знања у праћењу процеса институционализације и консолидације партија и партијског система

Садржај теоријске наставе

Појам, порекло и настанак политичких партија; Приступи у проучавању политичких партија и теоријско наслеђе; Унутрашњи односи у партијама (односи моћи, лидерство, фракције); Функције политичких партија; Типологија (врсте) партија;; Финансирање партија и кампања; Политичке партије и друге организације; Партијски системи; Утицај изборног система на партијски систем; Партијски програми и идеологије; Политичке партије, политички маркетинг, изборне кампање и медији; Политичке партије и демократија; Критика партија и сумња у партије

Садржај практичне наставе

Одбрана семинарског рада

1. Славиша Орловић, (2015), Партије и партијски системи, теоријско-аналитички оквир, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд

2. Душан Спасојевић и Зоран Стојиљковић, (2020), Између уверења и интереса, Идеологије и организација странака, Фабрика књига, Београд

3. Стојиљковић Зоран, (2008), Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд

4. (додатна) Орловић Славиша, (2002), Политичке партије и моћ, Југословенско удружење за политичке науке и Чигоја штампа, Београд, 2002.

5. (додатна) Сартори Ђовани, (2002), Странке и страначки сустави (Аналитички оквир), Политичка култура, Загреб, стр. 107-211 (104)

6. (додатна) Klaus Von Beyme, (2002), Tрансформација политичких партија, ФПЗ, Загреб

7. (додатна) Robert Mihels, (1990), Социологија партија у сувременој демократији, Информатор, Факултет политичких знаности, Загреб

Предавања, рад у групама, семинарски радови кроз индивидуални истраживачки рад