“Reordering of the World”

University of Belgrade – Faculty of Political Science, October 23^rd–24^th, 2026

Call for Panels and Papers

We are pleased to announce the call for papers and panels for the upcoming 20^th International Annual Conference of the Serbian Political Science Association (SPSA).

The world is at an important juncture. The past year was marked by a record number of wars in the 21st century. Recent and ongoing armed conflicts in the Persian Gulf, the Middle East, Eastern Europe, and Latin America have received special attention from the world public, given the participation of great powers with opposing geopolitical interests in these processes.

Numerous examples of open violations of international law, a propensity to threaten and use force without seeking a diplomatic solution, and the recent withdrawals from international organizations have sparked debate over whether we are witnessing the crisis, the termination, the transformation, or the reshaping of the existing world order. This is also a time of great confrontation and reexamination of existing knowledge, theories, and concepts that have served to understand the world so far.

Scientific and political discourse is discussing whether the world is currently in “uncertainty” or has already entered “chaos”? Are we witnessing only a “challenge” or a definitive “collapse” of the liberal international order? Are we now closer to some kind of “multi-order” world, or are we currently in the phase of a “jungle world”, in which war is completely normalized, and how long could such “disorder” last? Finally, how and is it possible to overcome the current “geopolitical recession” and emerge from the “interregnum” in which “the old world is dying, and the new world is struggling to be born”? Is the solution in the revitalization of the global order, or should the solution be sought in regional orders, which would be reduced to a single “multiplex world order”? Finally, is this, in fact, again a matter of the redistribution of power between global actors, requiring the reorganization of the order, as has been the case many times in history?

In addition, important questions have been raised about how these global processes affect changes in domestic politics, political systems and the character of regimes in different countries around the world, what is the role of the media in the entire process and whether this transformation will fundamentally affect them, and what are the new social challenges of this transformation that social policy and other public policies will seek to address. Also, in the Balkan context, a special focus has been placed on how to position small and medium-sized states in these turbulent times.

To stimulate academic and social debate on these and related topics, the theme of this year’s jubilee 20^th Serbian Political Science Association (SPSA) International Annual Conference is “Reordering of the World”.

Possible thematic areas include (but are not limited to):

• The status of political science and international relations in times of deep crisis of the international order;
• Possibilities of reconceptualization of order in political theory: between power and law;
• Perspectives of power transition in the international system and possible alternatives to the liberal international order;
• Crisis and transformation of the world order: actors, processes, mechanisms;
• Geopolitics and geoeconomics of regional transformations: the Balkans and other world regions;
• Crisis and perspectives of transatlantic relations;
• Transformation of the European Union: from normative to geopolitical power?
• Foreign policies of revisionist and status quo states in times of global turbulence;
• Foreign policies of small states in times of global crisis;
• Security crises and the changing character of wars;
• New global challenges, risks and security threats;
• Cyberspace as a domain for geopolitical competition;
• New technologies and media as means of (de)stabilization of the order;
• Ideas, ideologies and identities in the shaping of contemporary orders;
• The status of the citizen, society and state in times of crisis of the liberal international order;
• The crisis of democracy and challenges to the rule of law in contemporary states;
• Serbia and the crisis of the international order.

Paper and Panel Proposals:

We are interested in receiving both paper and/or panel proposals. Deadline for submissions is July 1^st, 2026. Proposals can be sent in English, Serbian, or in the regional languages.

We welcome applications from graduate students, postdoctoral researchers, faculty, and research institute staff, and practitioners from a variety of disciplines, including political science, law, international relations, public policy, economics, etc.

Paper proposals should include the proposal (title of the paper, abstract up to 250 words, and 4-5 keywords), and a short bio of author(s) (up to 150 words, including position held, academic background, and contact details).

Panel proposal should be submitted by a prospective panel chair, and must include a panel title, a short description of the panel (up to 100 words), three or four paper proposals which should be presented, and a panel discussant. Additionally, short bios of all panel participants should be included (up to 150 words). Panel proposal should be submitted in a single form. Please note that no author should be listed on more than one paper within the same panel.

All paper and panel proposals should be submitted through the online submission form:

• Submission of paper proposals
• Submission of panel proposals

All applicants will be notified of the status of their submissions by July 15^th, 2026.

Conference fee is 70 EUR. For SPSA members, researchers employed at the University of Belgrade – Faculty of Political Science, and for doctoral students, participation is free of charge.

If your proposal is accepted, we kindly request that you submit a draft paper by October 10^th , 2026. The paper should adhere to the typical length of a journal article and will be circulated among the panel participants.

We look forward to your participation in the 20^th SPSA Annual International Conference.

Important Dates:

• Abstract submission deadline: July 1^st, 2026.
• Notification sent out by July 15^th, 2026.
• Paper draft submitted by October 10^th, 2026.
• Fees due: September 23^rd, 2026.
• Conference dates: October 23^rd–24^th, 2026.

International Program Committee:

• Dragan R. Simić, University of Belgrade (Serbia)
• Marko Kovačević, University of Belgrade (Serbia)
• Milan Krstić, University of Belgrade (Serbia)
• Aleksandar Milošević, University of Belgrade (Serbia)
• Dejan Jović, University of Zagreb (Croatia)
• Jennifer Mitzen, The Ohio State University (USA)
• James Ketterer, Bard College (USA)
• Nikolaos Tzifakis, University of Peloponnese (Greece)
• Ana Bojinović Fenko, University of Ljubljana (Slovenia)
• Srđan Vučetić, University of Ottawa (Canada)
• Marko Babić, University of Warsaw (Poland)
• Christina Griessler, Andrassy University (Hungary)

Позивамо вас да учествујете на онлајн психолошкој радионици „Како да трема пред пријемни не постане паника“, која ће се одржати 18. априла 2026. године у 13 часова путем платформе Зум.

Кроз интерактиван рад, имаћете прилику да разумете разлику између треме и панике, научите како настају емоције и како да се ефикасније носите са притиском пред пријемни испит.

Радионицу ће водити доц. др Ива Бранковић и истраживачица-сарадница МА Сања Полић Пенавић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, уз учешће студенаткиња и студената. По завршетку радионице предвиђено је представљање Факултета и разговор са средњошколцима.

Инструкције за Зум приступ:

FPN is inviting you to a scheduled Zoom meeting.

Topic: Onlajn interaktivna radionica ,,Kako da trema pred prijemni ne postane panika”
Time: Apr 18, 2026 01:00 PM Belgrade, Bratislava, Ljubljana
Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/97927303514

Meeting ID: 979 2730 3514

—

Вежбе се одржавају по редовном распореду.

Среда, 22. април – групе М7, М6

Петак, 24. април – групе Н3, Н5

Среда, 29. април – групе М8, Н4

Петак, 1. мај – нерадни дан

Због нерадног дана (1. мај) студенти група П1, П2 и С смер могу надокнадити овај час на било ком термину пре 1. маја, у складу са распоредом на сајту.

Academic freedom in the United Kingdom, and more broadly across the Western liberal democratic world, is commonly understood as a distinctive right that enables scholars to pursue, publish, and teach knowledge without undue institutional or political interference. Unlike general freedom of speech, it is grounded in professional expertise and carried out within institutional responsibilities and norms.

This conference examines how academic freedom is defined, how it differs from broader free speech, why it is currently perceived to be under pressure, and what measures are considered necessary to defend and strengthen it. It also compares developments in the United Kingdom and Europe with those in the United States.

In the UK, academic freedom is increasingly seen as facing simultaneously pressure from two directions:

• Government intervention, most notably the Higher Education (Freedom of Speech) Act 2023, has raised concerns that efforts to protect open inquiry may instead risk politicising university governance.
• Campus activism and protest, particularly surrounding the Israel–Palestine conflict, have intensified debates over the limits of permissible expression in academic settings.

Protecting academic freedom requires robust institutional autonomy, clear policy frameworks, and a campus culture valuing genuinely open, evidence-based debate.

This lecture is part of the new joint course titled “Academic Freedom at Risk”, developed within Democracy Knowledge Hub, and it is open to entire Circle U. community.

Keynote speaker:

• Adam Fagan, King’s College London

Lecture

Course

Међународни омладински форум „Каријера без граница: Србија и Русија“ представља дводневну конференцију усмерену на повезивање младих из Србије са образовним, професионалним и пројектним могућностима у Руској Федерацији, као и на јачање сарадње између две земље у области образовања, мобилности и каријерног развоја. Форум организује Организација српских студената у иностранству, уз финансијску подршку Фонд за јавну дипломатију Александра Горчакова.

Први дан (24. април) посвећен је образовању, академским могућностима и пројектним приликама у Русији. Форум почиње свечаним отварањем, након чега следи мастер-клас посвећен припреми и предаји пријава за руске грантове доступне организацијама у Србији, са циљем да се млади оснаже за активно учешће у међународним пројектима. У наставку, програм обухвата панел дискусију о искуствима студирања на основним студијама у Русији, где учесници имају прилику да чују практична искуства студената и дипломаца. Дан се завршава панелом посвећеним могућностима даљег образовања и усавршавања, укључујући мастер и докторске студије, као и специјализоване програме.

Други дан (25. април) фокусира се на каријерни развој, мобилност и практичне кораке ка запошљавању. Програм почиње панел дискусијом о стажирању и програмима размене између Србије и Русије, са циљем да се младима приближе конкретне могућности за стицање међународног искуства. Следи експертна сесија посвећена признавању руских диплома и питањима академске мобилности, што је од кључног значаја за оне који планирају повратак или наставак каријере у Србији. У наставку, панел дискусија обрађује стратегије уласка у професију након завршетка студија, са освртом на специфичности тржишта рада. Дан се завршава практичним мастер-класом HR стручњака, који обухвата припрему радне биографије, препорука и успешно пролазак кроз интервју.

Форум ће окупити студенте, младе професионалце, представнике институција и организација, као и експерте из области образовања, запошљавања и међународне сарадње. Кроз панел дискусије, експертне сесије и интерактивне мастер-класове, учесницима ће бити омогућено да стекну практична знања, размене искуства и успоставе контакте који могу довести до даље академске, професионалне и пројектне сарадње.

Тематска агенда

24. април – Петак

1. Официјално отварање Међународног форума за младе: Каријера без граница: Србија и Русија
2. Мастер-клас: Предаја пријаве за руске грантове, доступне у Србији за невладине организације
3. Панел дискусија: Искуство студирања на основним студијама у Русији
4. Панел дискусија: Даље образовање и усавршавање у Русији
5. Тура знаменитости Београда (Храм Светог Саве, Музеј Николе Тесле, Народни Музеј…)

25. април – Субота

1. Панел дискусија: Стажирање и програми размене између Србије и Русије
2. Експертна сесија: Признавање руске дипломе и академска мобилност
3. Панел дискусија: Посао/запослење после студија: стратегија уласка у професију
4. Мастер-клас HR стручњака: Како се запослити на посао: резиме, препоруке и интервју
5. Свечана вечера и затварање форума

Међународни омладински форум „Каријера без граница Србија и Русија“

Студенти Факултета друштвених наука Универзитета у Љубљани и студенти Факултета политичких наука имали су прилику да заједно дискутују о политичком активизму младих и изазовима са којима се сусрећу. Учесници радионице били су подељени у четири кооперативне групе у којима су разматрали следеће теме: дефинисање политичких тема које млади сматрају најрелевантнијим за њих, препреке учешћа у демократским и европским процесима, мотивација младих за учешће упркос потешкоћама и начини на које се може унапредити ангажованост активиста у донешењу одлука.

Након главног дела радионице, студенти су разменили своја искуства о обликовању и унапређивању заједничких активности.

Радионица је одржана у оквиру пројекта “EUInspire – Engaging Young People and Citizens in Shaping Policies for a Reformed Europe” који се финансира средствима из програма ,,Грађани, једнакост, права и вредности” (CERV – Citizens, Equality, Rights and Values) Европске уније.

У наставку можете пронаћи Конкурс за доделу 4 (четири) Награде Веселина Лучића за 2026. годину, за најбоље научно односно стручно остварење (у даљем тексту: остварење) наставника и сарадника на Универзитету у Београду, објављено у 2025. години.

Награда, у нето износу од по 500.000,00 динара, доделиће се из средстава Задужбине Веселина Лучића.

Рок за подношење пријава је од 8. априла до 15. маја 2026. године.

Конкурс

Пријава

Том приликом, Њ. Е. Мартијн Елгерсма сусрео се са деканком Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић, продеканком за научноистраживачку делатност проф. др Александром Крстић и продеканом за развој проф. др Марком Симендићем.

На састанку су разматране могућности за даљи развој сарадње између наше установе и Краљевине Холандије, посебно када су у питању научно-истраживачки пројекти и повезивање нашег факултета са холандским академским институцијама. Договорено је да се пријатељски дијалог о сарадњи настави.

Током васкршњих празника Факултет неће радити од петка, 10. априла до понедељка, 13. априла 2026. године.

Последњи радни дан је четвртак, 9. април 2026. године, а први радни дан после празника је уторак, 14. април 2026. године.

Управа Факултета политичких наука
Универзитета у Београду

О књизи су говорили директор Института друштвених наука проф. др Горан Башић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији проф. др Душко Лопандић и редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Зоран Крстић.

Уводну реч имала је деканка Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др. Маја Ковачевић која је указала на значај стварања нових генерација наставника и професора истичући важност њиховог бављења науком. Она је појаснила колику вредност има ова књига за Факултет, али и за ширу академску заједницу. „На нашем факултету не бавимо се само наставом, већ улажемо и у развој науке, а ова књига је управо један допринос томе. Тема овог дела је врло значајна и актуелна, нарочито у нашем региону, али може бити применљива и широм света“, истакла је деканка Ковачевић.

Директор Института друштвених наука проф. др Горан Башић подвукао је принципе легитимности, консензуса, кохезије и континуитета као кључне политиколошке аспекте књиге. Описујући постконфликтна друштва, професор Башић указује на  важност проблематике легитимности унутар политичке заједнице. ,,Суштина постконфликтног стања налази се у раскораку између институционалне нефункционалности и друштвене неприхваћености. То стање није резултат неуспеха система, већ израз његове унутрашње воље”, напоменуо је проф. др Башић. Он је додао да аналитички увид дела добија пун смисао тек када га тумачимо кроз ниво друштвене повезаности, јер тада постаје јасно да формална стабилност не води нужно ка учвршћивању поретка. Професор Башић закључио је да конфликт и даље није превазиђен, већ да је постао неодвојиви део свакодневног политичког функционисања, институционалне логике и колективне перцепције.

Председник Форума за међународне односе проф. др Душко Лопандић представио је своју дилему: због чега је наш регион тај који је подложан перманентној нестабилности. Констатовао је три аспекта књиге која доказују да проблем региона није у специјалној идеологији или менталитету, већ да он лежи у начину на који су заустављени сукоби током и након распада Југославије. „Књига говори о сукобима на Балкану, а најтежи и најдужи рат догодио се у Босни и Херцеговини и завршен је врло сложеним и компликованим Дејтонским споразумом, који данас чини основу Устава ове земље. Кључну улогу у решавању конфликта на Косову и Метохији имао је међународни фактор, укључујући и директни рат у који је НАТО ушао са Србијом“, оценио је проф. др Лопандић. Он је указао на то да је емпиријски део књиге, односно анкете са репрезентативним представницима заједница, оно што је чини посебно квалитетном и оригиналном. Професор др Лопандић закључио је да је ова књига значајна и због тога што нуди решења и одговоре на сложена питања.

Проф. др Зоран Крстић нагласио је да је огромна вредност књиге у томе што се она бави једним од најсложенијих и најважнијих питања постјугословенског простора. Он је навео да је аутор својим делом показао да мир на Балкану није исто што и стабилност, подстичући разумевање зашто регион и даље има тензије иако нема отворених сукоба. ,,Аутор користи конкретне случајеве и примере из региона – теорија није апстрактна и у вези је са реалним политичким процесима. Књига даје кључ за читање савремене политике, не само прошлости, већ индиректно објашњава зашто су институције слабе, зашто национализам опстаје и зашто су реформе споре” рекао је проф. др Крстић. Он је издвојио да је једна од главних теза књиге то да је у региону доминирала изградња државе, док је изградња мира недовршена или површна. Закључио је да је основна порука коју носи ово дело та да је Балкан формално изашао из рата, али није изашао из конфликта.

Објашњавајући мотиве за настанак књиге, аутор доц. др Стефан Сурлић, указао је да је желео да назначи могућности сарадње институција, грађана, политичких елита и међународних организација. Он је напоменуо да се у литератури с краја осамдесетих година, па све до данас може уочити жеља за демократским друштвом и трајним миром као полазном тачком изградње државе. „Политичке елите често користе комеморативне скупове и јачају своје политичке позиције управо на помињању прошлости. Желео сам да ова књига буде мали допринос разумевању региона и тренутка у којем се сада налазимо”, употпунио је доц. др Сурлић.

Модераторка догађаја била је асистенткиња на Факултету политичких наука Универзитета у Београду МА Андријана Лазаревић. Она је као увертиру за промоцију књиге навела цитат Чарлса Тилија да рат ствара државу, а да држава ствара рат. „Стефанов заштитни знак је да он отвара различите перспективе и тера вас да ствари посматрате из више углова. Ова књига није само допринос, већ и наставак његовог приступа који подстиче друге да размишљају и развијају сопствене идеје“, закључила је асистенткиња Лазаревић.