Migracije i država blagostanja

Ciljevi izučavanja predmeta

Predmet je usmeren ka sagledavanju uticaja migracija na razvoj i transformacije države blagostanja na
konceptualnom i praktičnom nivou, kao i uticaja (ne)razvijenosti države blagostanja na imigraciju i
emigraciju. Ovi međusobni uticaji, često opterećeni narativima o „drugom“ i „nezaslužnom“, razmatraju se sa aspekata različitih tipova migracija karakterističnih za državu blagostanja – dobrovoljnih, prisilnih i iregularnih. Cilj navedenoga je uočavanje, razumevanje, analiziranje i procena svih podsticaja za razvijanje programa države blagostanja koji obezbeđuju efektivan, etičan i pravičan pristup migrantima.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Razvijanje znanja i razumevanja o uzajamnom uticaju migracija i države blagostanja, sa naglaskom na
kritičkom preispitivanju pritisaka koji vrše migracije na programe države blagostanja; Primena stečenih znanja o migracijama i državi blagostanja u praksi, kroz demonstriranje kompetencija i veština argumentovanog koncipiranja i zagovaranja intervencija u socijalnom radu i socijalnoj politici; Analiza setova podataka i rezultata istraživanja iz oblasti migracija i države blagostanja, te njihova sinteza sa prethodno postojećim znanjima; Preispitivanje i procena znanja, informacija i podataka od značaja za razvijanje politika i intervencija u oblasti migracija i države blagostanja.

Sadržaj teorijske nastave

Razvoj i transformacija države blagostanja; Solidarnost i moralna odgovornost prema „drugome“ u državi blagostanja; Istorijske i savremene debate o uzajamnom uticaju migracija i države blagostanja; Migracije kao izazov za državu blagostanja – političke, ekonomske i socijalne posledice i aspekti; Rasa, rod, migracije i država blagostanja; Socijalno osiguranje i socijalna zaštita – socijalne naknade i usluge socijalne zaštite za migrante (tzv. velikodušnost država blagostanja i zavisnost migranata od naknada i usluga); Socijalni rad, migracije i država blagostanja; Integracija migranata, multikulturalizam i tzv. šovinizam države blagostanja; Radni migranti i država blagostanja; Porodične migracije i država blagostanja – usluge podrške porodicama, traganje sa članovima porodice, spajanje porodice, zaštita dece; Prisilni migranti i država blagostanja; Iregularni migranti, azil i država blagostanja.

1. Ažije, M. (2019). Nove seobe naroda, novi kosmopolitizam. Beograd: Čigoja štampa.

2. Bauman, Z. (2018). Stranci pred našim vratima. Novi Sad: Mediterran Publishing.

3. Burgoon, B., Rooduijn, M. (2021). „Immigrationization“ of welfare politics? Annti-immigration and welfare attitudes in context. West European Politics, 44(2): 177–201.

4. Parekh, B. (2012). Multicultural Society and the Welfare State. In: J. Connelly, J. Hayward (Eds.) The Withering of the Welfare State (pp. 52–68). New York: Palgrave Macmillan.

5. Spencer, S. (2011). The Migration Debate. Bristol: Policy Press;

6. Hayes, D., Humphries, B. (Eds.) (2008). Social Work, Immigration and Asylum – Debates, Dilemmas and Ethical Issues for Social Work and Social Care Policies. London: Jessica Kingsley Publishers.

7. Gaston, N., Rajaguru, G. (2013). International Migration and the welfare state revisited. European Journal of Political Economy, 29: 90–101.

8. Sciacca, F. (ur) (2017). Socijalna prava i socijalna politika – teoretska i empirijska perspektiva. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Predavanja, tematske rasprave i diskusije, razvijanje argumentacije i kritičkih pristupa kroz pisanje eseja / seminara, konsultacije, istraživački rad.