Норма, текст и контекст

Циљеви изучавања предмета

Курс се бави различитим приступима тумачењу и оправдању вредносних судова и норми у историји политичке мисли, политичкој теорији и сродним дисциплинама. Циљ је да се покаже да историјски текстови, норме и вредности јесу предмет научног истраживања који има властите стандарде аргументације и строгост која даје високу објективну вредност резултатима истраживањима. На овај начин ће се показати да постоје поступци и начини истраживања који су плоднији од стандардних егзактних поступака истраживања.

Исходи учења (стечена знања)

Знање и вештине стечене на курсу омогућују студентима да стекну нека од оруђа неопходних за самостално истраживање из наведених области. Кандидати би на овај начин требало да продубе знање и усаврше вештине тумачења текста, анализе контекста и конструкције аргумента.

Садржај теоријске наставе

Курс се садржински састоји из два дела који обухватају стандарде тумачења и стандарде оправдања Теме: Текст и норма; Правни, политички и теоријски текстови; Тумачење историјских текстова; Два приступа тексту: Л. Штраус и Р. Колингвуд; А. Лавџој и М. Оукшот: историја идеја и историјски партикуларизам; Контекстуализам К. Скинера, Џ. Дана и Џ. Покока; Политичка филозофија и историја: савремени контекстуалистички и реалистички изазови; Критике контекстуалног приступа; Марк Бевир и логика историје идеја; Деконструкција и гененеалогија, Хипотетичка аргументација; Уговорни аргументи, Конструктивизам у политичкој теорији; Добри разлози као основа оправдања; Консензус као основ оправдања; Јавни ум или повратак контекста у аргумент

1. P. King (ed.), The History of Ideas. An Introduction to Method, London, Croom Helm, 1983

2. Q. Skinner, Visions of Politics 1, Regarding Method, Cambridge, CUP, 2002

3. J. G. A. Pocock, Political Thought and History, Cambridge, CUP, 2009

4. D. Boucher (ed.), Texts in Context: Revisionist Methods for Studying the History of Ideas, Dordrecht, Martinus Nijhoff Publishers, 1985

5. J. Tully (ed.), Meaning and Context. Quentin Skinner and his Critics, Cambridge, Polity, 1988

6. M. Bevir, The Logic of the History of Ideas, Cambridge, CUP, 1999

7. J. Floyd & M. Stears, Political Philosophy vs. History, Cambridge, CUP, 2011

8. Ch. Tilly & R. Goodin (eds), The Oxford Handbook of Contextual Political Analysis, Oxford, 2006

9. Ј. Dryzek et all. The Oxford Handbook of Political Theory, OUP, 2006

10. Š. S. Volin, Politika i Vizija, Beograd, 2007

11. L. Strauss, What is Political Philosophy?, The Free Press, 1959

12. B. Williams, Truth and Truthfulness, Princenton, 2002

13. J. Hampton, Political Philosophy, Boulder, Colorado, 2008

14. C. McKinnon, Liberalism and the Defence of Political Constructivism, MacMillan, 2002

15. Th. Lemke, Biopolitics, New York, 2011

16. L. Tyson, Critical Theory Today, Routledge, 2006

17. Ђ. Павићевић, „Етика дискурса”, Филозофија и друштво, 1995

18. Ђ. Павићевић, „Политички дискурс и рационалност”, Српска политичка мисао, 1-4/1996

19. Ђ. Павићевић, „Јавни ум као политички идеал: схватање Џона Ролса”, Филозофија и друштво, 2/2007

20. Ђ. Павићевић, „Политичка теорија у Србији: стандарди и саморефлексија”, Политичка мисао, 2/2009

21. П. Бојанић и М. Милојевић (ур.), Норма и номос, Београд, 2011

Настава се изводи у форми предавања, анализе текстова и семинарских расправа. Разговор о сваком од проучаваних приступа пропраћен је разматрањем текста у коме се одређени приступ примењује.