Праксе демократске делиберације - од експеримента до институционализације

Циљеви изучавања предмета

У фокусу курса се налазе праксе демократске делиберације које последњих 10 година све више добијају на значају како на локалном тако и на националном али и наднационалном (ЕУ и глобалном нивоу) доношења политичких одлyка. Курс ће критички испитати развој идеје о делиберативној демократији са посебним нагласком на институционализацију делиберативних модела демократије. Сложеност институционализације делиберативних пракси анализираће се кроз различите аспекте где ће
акценат бити стављен на дизајн и модалитете примене делиберације у оквирима различитих
делиберативних иновација (делиберативних форума, грађанских скупштина, партиципативних буџета итд), институционални контекст унутар кога се интегришу али и улогу и положај грађанства. Циљ предмета је да кроз анализу проблема и расправа у савременим истраживањима демократије и анализу пракси демократске делиберације објасни специфичности делиберативних пракси и њихове
институционализације.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти и студенткиње ће овладати савременим теоријским, емпиријским и политичким дебатама што ће им омогућити разумевање институционалних пракси демократске делиберације на локалном, националном и наднационалном нивоу.

Садржај теоријске наставе

Фазе развоја теоријске мисли о делиберативној демократији, Разумевање улоге грађанства унутар делиберативног модела демократије, Институционализација пракси демократске делиберације - теоријски и политички аргументи, Модели делиберативних иновација, Анализа доприноса делиберативних пракси квалитету демократије, Ограничења делиберативних пракси. Практична настава: анализа студија случајева и истраживачки рад у циљу писања семинарског рада.

1. Lafont, C. (2017). Can democracy be deliberative & participatory? The democratic case for political uses of mini- publics.

2. Fiket, I. (2019), "Deliberativno građanstvo", Akademska knjiga

3. Fiket, I. and Memoli, V. (2013), Improving the quality of democracy: The case of Deliberative Poll held in 2007 in Turin. in: Geissel, B. & Joas, M. (eds.) Participatory democratic innovations in Europe: Improving the quality of democracy? Berlin; Toronto: Barbara Budrich Publishers.

4. Fiket I (2017), „Formiranje aktivnog i tolerantnog građanstva. Potencijal i ograničenja deliberativnog modela demokratije“ u Zaharijević A. i Vasiljević J., Angažman: uvod u studije angažovanosti, Akademska knjiga i Institut za filozofiju i društvenu teoriju

5. Nicole Curato, Julien Vrydagh and André Bächtiger (2020) Democracy without Shortcuts, Journal of Deliberative Democracy, V16, 2 ,https://delibdemjournal.org/issue/65/info

6. Smith, G. (2009). Studying democratic innovations: An analytical framework. In Democratic Innovations: Designing Institutions for Citizen Participation (Theories of Institutional Design, pp. 8-29). Cambridge: Cambridge University Press

7. Smith, G. (2009). Realising the goods of democratic institutions. In Democratic Innovations: Designing Institutions for Citizen Participation (Theories of Institutional Design, pp. 162-193). Cambridge: Cambridge University Press

8. Setälä, M. (2017). Connecting deliberative mini‐ publics to representative decision making. European Journal of Political Research, 56(4), 846-863

9. Ryan, M., & Smith, G. (2014). Defining mini-publics. Deliberative mini-publics: Involving citizens in the democratic process, 9-26

10. Rummens, S. (2012). Staging deliberation: The role of representative institutions in the deliberative democratic process. Journal of political philosophy, 20(1), 23-44

11. Lewanski, R. (2020). Institutionalizing deliberative democracy: the ‘Tuscany laboratory’. Journal of Deliberative Democracy, 9(1).

предавања, анализе текстова, семинарских дискусија, вежби и студентских презентација на задате теме