Еколошка филозофија и етика

Основни подаци
Акроним
22МЕФЕ
Статус предмета
изборни
Семестар
1
Фонд часова
2П + 1В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Еколошка политика
Тип студија
мастер академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

/

Наставници и сарадници
Наставник (предавања)
Наставник/сарадник (вежбе)
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Програм предвиђа упознавање са различитим типовима човековог одношења према природи. Они су се на различите начине испољили током човековог праисторијског и историјског развоја, те их је могуће реконструисати на основу сведочанстава из митологије, религије, уметности, филозофије и науке. Програм нарочиту пажњу поклања нововековном антропоцентризму, будући да на њему почива модерни пројект владавине човека над природом. Усредсређеност на вредност живота и његов квалитет упућује на неопходност еколошког проширивања традиционалних етичких категорија. Упознавање са начелном границом доминантног односа према природи, уз разматрање филозофског утемељења еколошке парадигме мишљења и еколошких заповести, има за циљ да подигне еколошки ниво свести студената и тиме допринесе њиховом одговорнијем ставу према заштити животне средине на локалном и планетарном нивоу.

Исходи учења (стечена знања)

Очекује се да студенти стекну теоријски увид у антропоцентрички основ модерне цивилизације и упознају стратегије алтернативног односа човека према природи. Свест о апокалиптичкој будућности човечанства и планете Земље, уколико се не промени насилнички однос човека према природи, треба да побуди на преиспитивање властитих вредности и подстакне на напуштање потрошачког, такмичарског модела живота. Развијање критичке еколошке свести у исти мах доприноси разумевању неопходности ненасилног односа према оном другом, различитом, и подстиче на напор ка успостављању хармоније између појединца и његове животне средине, чиме се стварају предуслови за успешнији еколошки ангажман.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

О потреби филозофског освешћења еколошког проблема; Митско разумевање природе; Статус природе у јудаизму, хришћанаству, исламу, хиндуизму, будизму и таоизму; Античко и средњовековно разумевање природе; Нововековне филозофије природе; Kритика антропократије и антропоцентризма; Трагања за алтернативним приступом природи; Kонституисање еколошке парадигме мишљења; О односу према другом, различитом, заснованом на љубави и толеранцији; Еколошко проширивање етичких категорија; Еколошке заповести; Етички проблеми које намеће технички развој; Путеви и странпутице еколошке идеје

Литература
  1. Хрестоматија Еколошка филозофија и етика

  2. Џозеф Р. Де Жарден, Еколошка етика, Београд, 2006

  3. Ханс Јонас, Принцип одговорност, Сарајево, 1990

  4. Екологија и етика (пр. Вукашин Павловић), Београд, 1996, стр. 9-75, 109-117, 151-182.

  5. Мишел Лакроа, New Age : идеологија новог доба, Београд, 2001.

Методе извођења наставе

Предавања