Ekološka filozofija i etika

Ciljevi izučavanja predmeta

Program predviđa upoznavanje sa različitim tipovima čovekovog odnošenja prema prirodi. Oni su se na različite načine ispoljili tokom čovekovog praistorijskog i istorijskog razvoja, te ih je moguće rekonstruisati na osnovu svedočanstava iz mitologije, religije, umetnosti, filozofije i nauke. Program naročitu pažnju poklanja novovekovnom antropocentrizmu, budući da na njemu počiva moderni projekt vladavine čoveka nad prirodom. Usredsređenost na vrednost života i njegov kvalitet upućuje na neophodnost ekološkog proširivanja tradicionalnih etičkih kategorija. Upoznavanje sa načelnom granicom dominantnog odnosa prema prirodi, uz razmatranje filozofskog utemeljenja ekološke paradigme mišljenja i ekoloških zapovesti, ima za cilj da podigne ekološki nivo svesti studenata i time doprinese njihovom odgovornijem stavu prema zaštiti životne sredine na lokalnom i planetarnom nivou.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Očekuje se da studenti steknu teorijski uvid u antropocentrički osnov moderne civilizacije i upoznaju strategije alternativnog odnosa čoveka prema prirodi. Svest o apokaliptičkoj budućnosti čovečanstva i planete Zemlje, ukoliko se ne promeni nasilnički odnos čoveka prema prirodi, treba da pobudi na preispitivanje vlastitih vrednosti i podstakne na napuštanje potrošačkog, takmičarskog modela života. Razvijanje kritičke ekološke svesti u isti mah doprinosi razumevanju neophodnosti nenasilnog odnosa prema onom drugom, različitom, i podstiče na napor ka uspostavljanju harmonije između pojedinca i njegove životne sredine, čime se stvaraju preduslovi za uspešniji ekološki angažman.

Sadržaj teorijske nastave

O potrebi filozofskog osvešćenja ekološkog problema; Mitsko razumevanje prirode; Status prirode u judaizmu, hrišćanastvu, islamu, hinduizmu, budizmu i taoizmu; Antičko i srednjovekovno razumevanje prirode; Novovekovne filozofije prirode; Kritika antropokratije i antropocentrizma; Traganja za alternativnim pristupom prirodi; Konstituisanje ekološke paradigme mišljenja; O odnosu prema drugom, različitom, zasnovanom na ljubavi i toleranciji; Ekološko proširivanje etičkih kategorija; Ekološke zapovesti; Etički problemi koje nameće tehnički razvoj; Putevi i stranputice ekološke ideje

1. Hrestomatija Ekološka filozofija i etika

2. Džozef R. De Žarden, Ekološka etika, Beograd, 2006

3. Hans Jonas, Princip odgovornost, Sarajevo, 1990

4. Ekologija i etika (pr. Vukašin Pavlović), Beograd, 1996, str. 9-75, 109-117, 151-182.

5. Mišel Lakroa, New Age : ideologija novog doba, Beograd, 2001.

Predavanja