Изградња институција и управљање кризама

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ је упознавање са процесом и стратегијом развоја политичких институција у контексту перманентних криза. Размера, учесталост и интензитет криза са којима се суочава савремени свет последњих деценија довели су до критичне потребе за пажљивом проценом знања о управљању кризама и ризицима. Овај предмет истражује изненадне и споро наступајуће кризе изазване деструкцијом институција, унутрашњим и спољним проблемима, као и методе за одређивање ризика које ће се користити као основа за планове управљања кризама. Један од циљева овог предмета јесте да се препознају и дефинишу фактори и елементи кризе који утичу на ефикасност институција политичког, административног и правосудног система. У оквиру овог предмета фокус анализе усмерен је и на превазилажењу препрека и слабости имплементације институционалних и системских реформи, а у циљу избегавања кризних и конфликтних ситуација, посебно у тзв. постконфликтним друштвима и хибридним режима.

Исходи учења (стечена знања)

Стицање нових знања о процесу и потешкоћама изградње институција, капацитетима и начинима усмеравања, контролисања и управљања кризама. Стечено знање на овом предмету пружа студентима професионалне и примењиве вештине за препознавање, спречавање и решавање различитих друштвених криза кроз и преко институционалних механизама. Стечено знање и вештине квалификује студенте да учествују у пројектима разних владиних и невладиних организације које се баве управо истраживањем наведених питања у циљу ефикасног и оперативног кризног управљања (менаџментом) одговарајућим установама и организацијама. Резултати који се очекују могу послужити као темељ формулисања нових јавних политика, изградње функционалних институција и елиминације системских недостатака који онемогућавају политичку стабилност друштва.

Садржај теоријске наставе

У оквиру овог предмета истражују се институционални, социо-културни и политички аспекти одговора на кризу и управљања кризом. Различите међународне и европске стратегије и анализе-концепти спомињу „реформе“ као један од приоритета институционалног и демократског развоја постконфликтних друштава и држава. Наличје неодговарајуће и недовољно развијених институција јесте појава системских деформација као што су неефикасност, арбитрарност, корупција, бирократизација итд. То стање води перманентним институционалним кризама политичког поретка. Теме које ће се проучавати на овом предмету су: „Институционална епистемологија“ и дистрибуција информације у управљању кризним ситуацијама; Општа теорија и питања модела изградња институција (ИБМ) и модела кризног менаџмента (КММ); Изградња институционалних капацитета усмерени на јачање организација цивилног друштва, медија и образовних институција кроз дијалог и компромис, а у циљу избегавања кризних ситуација; Преткризна, кризна и посткризна фаза као део процеса управљања кризама; Изградња институција задужених за сузбијање криминала и корупције; Изградња административних капацитета као претпоставка ефикасног и стабилног институционалног поретка; Лидерство и управљање кризама; Реконструкција уставно-правног поретка и политички дијалог у циљу превенирања потенцијалних кризних ситуација; Јачање демократског потенцијала и управљачког капацитета политичких елита

Садржај практичне наставе

Студијски истраживачки рад, семинари, есеји, радионице.

1. Питерс Б. Гај, Институционална теорија у политичкој знаности: Нови институционализам, Факултет политичких знаности, Загреб, 2007.

2. Петар Бојанић, Иван Младеновић (приредили), Институције и институционализам, Службени гласник, Београд, 2010.

3. Arjen Boin, The New World of Crises and Crisis Management: Implications for Policymaking and Research, Review of Policy Research, 2009, 26(4): 367-377.

4. Tom Christensen, Per Lægreid, Lise H. Rykkja, Organizing for Crisis Management: Building Governance Capacity and Legitimacy, Public Administration Review, April 2016, 2 (1)

5. Bert Spector, Constructing Crisis - Leaders, Crises and Claims of Urgency, Cambridge University Press, 2019.

6. Richard K. James & Burl E. Gilliland, Crisis Intervention Strategies, Cengage Learning, Boston, 2016.

Предавања, студентске презентације, симулације рада политичких институција у појединим државама. Студенти се активно укључују у наставни процес кроз разговор и дебату. Оцена испита се формира на основу успеха у изради и одбрани семинарског рада и успеха на усменом и писменом делу испита.