Изградња институција на Западном Балкану

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ предмета је истраживање процеса изградње институција на простору Западног Балкана који подразумева теоријски приказ развоја институција система, анализу кроз студије случаја и компаративне студије. Предмет се заснива на анализи развоја институција извршне и законодавне власти, политичких партија и избора, цивилног друштва и механизама контроле власти. Циљ предмета је да студенти стекну знања о институционалним и социоструктурним факторима утицаја на изградњу институција на Западном Балкану у контексту нових демократија, етнички подељених друштава, усаглашавања институција са европским оквирима и савремених изазова кризе демократије и пораста популизма.

Исходи учења (стечена знања)

Предмет доприноси да студенти мастер академских студија стекну знања о процесу изградње институција на Западном Балкану што отвара низ тема о савременим изазовима са којима се сусрећу државе и друштва наведеног региона, као и анализу механизама које су развили системи а који битно утичу на демократске капацитете. Студенти ће стећи знања потребна за анализу појединачних студија случаја, као и знања важна за компаративна истраживања инситутуција на Западном Балкану. Исход предмета ће бити знања која ће студентима дати могућности за нове анализе и истраживања у државама и друштвима Западног Балкана утемељена на теоријским и практичним знањима.

Садржај теоријске наставе

Изградња институција – увод; Изградња државе и демократизација; Реформа институција у контексту ЕУ интеграција; Структура власти – однос законодавне и извршне власти; Развој партијског система и унутарпартијска демократија у земљама Западног Балкана; Избори и изборне реформе; Демократизација и улога цивилног друштва; Механизми контроле власти; Процеси децентрализације и деконцентрације власти; Демократски отпори ауторитарним тенденцијама; Консоцијативни елементи у етнички подељеним друштвима; Успон популизма и криза демократије;

Садржај практичне наставе

Ефикасност институција у Дејтонском оквиру: студија случаја Босне и Херцеговине; Међународна изградња институција на Косову*; Путање државности и идентитета у институционалном дизајну у Црној Гори; Ограничени домети реформи институција у Албанији; Развој демократских институција у Србији; Севернa Македонијa у оквирима Охридског споразума, Политички процеси у Хрватској приступањем у ЕУ – европеизација насупрот балканизацији.

1. Florian Bieber, Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu, Biblioteka XX vek, 2020.

2. Soeren Keil, State-building in the Western Balkans European Approaches to Democratization, Routledge, 2014.

3. Lenard Cohen and John Lampe, Embracing Democracy in the Western Balkans: From Postconflict Struggles toward European Integration, Woodrow Wilson Center, Johns Hopkins University Press, 2011.

4. Rosa Balfour and Corina Stratular, The Democratic Transformation of the Balkans, European Policy Centre, Brussels, 2011.

5. Slaviša Orlović (ur.), Demokratske performanse parlamenata Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka (Centar za demokratiju) Sarajevski otvoreni centar Fakultet političkih nauka – Univerzitet Crne Gore, 2012.

6. Danijela Dolenec, Democratic institutions and autoritarian rule in Southeast Europe, ECPR Press University of Essex, Colchester, 2013.

7. Tanja A. Börzel , Sonja Grimm, Building Good (Enough) Governance in Postconflict Societies & Areas of Limited Statehood: The European Union & the Western Balkans, Daedalus (2018) 147 (1): 116–127.

8. Slaviša Orlović, Consociational experiments in the Western Balkans: Bosnia and Herzegovina and Macedonia. New Balkan Politics, issue 17, 29-50.

9. Vera Stojarová & Peter Emerson (Eds.). (2010). Party Politics in the Western Balkans. London: Routledge.

10. Despot Kovačević, „Uticaj potpunih i parcijalnih društvenih rascepa na partijske sisteme – uporedna analiza zemalјa bivše SFRJ“, Sociologija, Beograd: Sociološko naučno društvo Srbije, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 3/2020, Vol. LXII (2020), N° 3, str. 354-377;

11. Despot Kovačević, „Destabilizacija partijskih sistema i porast populizma u zemlјama bivše SFRJ“, Srpska politička misao, Beograd: Institut za političke studije, 1/2020, XXVII Vol. 67, str. 129-152.

/