Изборни системи - дизајн и последице

Основни подаци
Акроним
22МИСД
Статус предмета
обавезан
Семестар
1
Фонд часова
2П + 1В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Политичка аналитика - партије, избори, демократија, Студије политике (Модул: Избори и изборне кампање, Модул: Компаративне регионалне студије)
Тип студија
мастер академске студије
Условљност другим предметима / Облик условљености

/

Наставници и сарадници
Наставник/сарадник (вежбе)
Циљеви и исходи

Циљеви изучавања предмета

Како би представничка демократија функционисала неопходна су правила која одређују ко ће победити на изборима и ко ће управљати. Ова правила се разликују у погледу начина на који бирачи гласају и модела по којима се гласови пребројавају и транспонују у послачничка места, а разлике у правилима могу произвести значајно различите политичке последице, како директно (због начина на који се броје гласови), тако и индиректно (због подстицаја који утичу на понашање различитих политичких актера: гласача, кандидата и политичких партија). Скуп правила који структуришу процес гласања и избора називамо изборним системом. Циљ предмета је анализа изборних система у упоредној пракси и различитим контекстима како би истражило како изборна правила могу утицати на гласаче и кандидате, политичаре и политчке партије, партијске системе, представничка тела и владе, креирања јавних политика и шири спектар политичке репрезенатције.

Исходи учења (стечена знања)

Познавање и разумевање основних разлика између типова изборних система. Анализа изборних резултата коришћењем индекса који указују на последице примене различитих изборних правила, као што су ефективни број партија и ниво (дис) пропорционалности. Способност компарације изборних система које користе различите државе и процене како уочене разлике у функционисању политичких институција тих држава могу бити повезане са изборним системима. Препознавање могућности и ограничења дизајна и реформе изборног система.

Садржај предмета

Садржај теоријске наставе

Увод у изборне студије; Међупартијски ефекти изборних правила: Дивержеов закон; Међупартијски ефекти изборних правила: Фрагментација партијског система и стабилност владе; Унутарпартијски ефекти изборних правила: Процес селекције кандидата и њихове карактеристике; Унутарпартијски ефекти изборних правила: Понашање кандидата и посланика; Подељена друштва и изборни дизајн; Реформе изборних правила; Спровођење и интегритет избора; Изборни системи у новим демократијама и ауторитарним државама; Изборни системи у пракси: једномандатне изборне јединице; Изборни системи у пракси: пропорционално представљање; Изборни системи у пракси: мешовити изборни системи; Изборни системи у пракси: системи са ординалним гласањем

Садржај практичне наставе

Учешће у дискусијама, Есеји, Критички прегледи литературе, Семинарски рад (Анализа избора)

Литература
  1. Oxford Handbook of Electoral Systems (eds. Erik S. Herron, Robert J. Pekkanen & Matthew S. Shugart), Oxford University Press, 2018.

  2. Politics of Electoral Systems (eds. Michael Gallagher & Paul Mitchell), Oxford University Press, 2005.

  3. Electoral System Design: The New International IDEA Handbook (eds. Andrew Reynolds, Ben Reilly & Andrew Ellis), Stockholm: IDEA, 2005.

  4. David Farrell, Electoral Systems: A Comparative Introduction, Palgrave Macmillan, 2011.

  5. Gary W. Cox, Making Votes Count: Strategic Coordination in the World’s Electoral Systems, Cambridge University Press, 2007

  6. Personal Representation: A Neglected Dimension of Electoral Systems (ed. Josep M. Colomer), ECPR Press, 2011.

Облици провере знања и оцењивање

Предиспитне обавезе

Активности у току предавања

40

Пројекти

30

Завршни испит

Писани испит

30

Методе извођења наставе

Настава се састоји од комбиновања предавања наставника и учешћа у дискусијама полазника курса. Студенти су у обавези да у току трајања семестра предају три есеја/критичка прегледа литературе и анализу једног изборног циклуса у форми завршног семинарског рада