Јавна управа у Европској унији

Циљеви изучавања предмета

Европска унија представља специфични облик регионалне интеграције и по много чему се разликује од других видова регионалне сарадње које се остварују широм света, а чије је једно од кључних обележја њен тзв. «наднационални карактер». Такође, Европска унија није организована на чистом начелу поделе власти, јер поједини главни органи Уније имају истовремену извршну, управну и законодавну функцију. Зато свако теоријско одређење управе Европске уније, мора водити рачуна о како о посебностима Уније као политичког система, тако и о елементу динамичности и сложености њене управе. Са становишта класичних држава, управа се може посматрати са два аспекта: формалног, односно организационог, и материјалног, односно функционалног. Док формални подразумева одређену врсту државног тела који су позитивно-правним прописима одређени као управа, материјални обухвата садржај делатности управе, без обзира на субјекта који врши ту делатност. Пошто управа ЕУ није «класична» управа националних држава заснована на начелу поделе власти, и пошто оснивачки уговори ЕУ не нуде подробан сет одредби о управи Европске уније (иницијална замисао била је да управе држава чланица спроводе право Европске уније), скоро да је немогуће одредити «организациони појам» јавне управе у ЕУ.

Исходи учења (стечена знања)

У фокусу предмета је оспособљавање студената да препознају и разумеју међусобну интеракцију националних јавних управа држава чланица и «јавне» управе Европске уније, у извршавању правних аката Уније на нивоу држава чланица, као и са административном функцијом институција и тела Уније утврђених примарним изворима права ЕУ (систем «подељене» или мешовите надлежности). Студенти ће имати прилику да се упознају са принципима европског управног простора и њиховом улогом у стварању модерне европске јавне управе, односно јавне управе „на више нивоа“ унутар Уније и држава чланица. Такође, студенти ће критички сагледавати улогу и значај европског управног простора у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Студенти ће бити упућени у најновије тенденције у развоју европског управног права и расправе о потреби његове даље кодификације. Стечена знања студентима ће омогућити да да самостално спроводе истраживања, препознају постојеће проблеме, и активно утичу на унапређивање нормативних и других решења у области јачања капацитета јавне управе Републике Србије кроз процес усвајања принципа европског управног простора и трансформације српске јавне управе у управу која ће функционално и организационо поседовати капацитет за непосредно извршење аката Уније.

Садржај теоријске наставе

Теоријске перспективе у изучавању јавне управе у Европској унији – концепт управе у функционалном и организационом смислу и његова рефлексија на институције и систем ЕУ; Административни систем Европске уније у организационом смислу – администрација институција ЕУ и улога Европске комисије као „извршног“ органа ЕУ; Администрација Европског парламента; Тела, канцеларије и агенције ЕУ као део
управне организације ЕУ; Административне службе Савета и Комисије као део управне организације ЕУ; Управне функције у Европској унији: управне функције држава чланица, управне функције Комисије ЕУ и мешовито (подељено) вршење управних функција; Наднационални карактер Уније и утицај на процес стварања европског управног простора; Улога Европског суда правде у стварању принципа европског управног простора; Проблем административне и политичке одговорности у ЕУ; Омбудсман ЕУ као контролор јавне управе у ЕУ; Принципи европског управног простора: поузданост и предвидивост, отворености и транспарентност, одговорност и ефикасност и ефективности;

Садржај практичне наставе

Примена концепта европског управног простора у европским интеграционим процесима – СИГМА програм; Реформа јавне управе у Републици Србији као услов у процесу приступања ЕУ; механизми координације „европских послова“ у државама чланицама ЕУ и искуства за државе кандидате.

1. (основна) Bauer, M., Trondal, J. (Eds.), The Palgrave Handbook of the European Administrative System, Palgrave Macmillan UK, 2015, стр. 1-28, 31-92, 127-160, 227-262, 265-280, 301-312, 329-348, 467-481

2. (основна) Миленковић, Д., Јавна управа – одабране теме, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2013 (одабрани делови)

3. (основна) Лилић, С., Голубовић, К., Европско управно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011 (одабрани делови), стр. 15-69

4. (основна) Кораћ, С., „Интегритет наднационалног службеника Европске уније“, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2010, стр. 29-73, 155-175

5. (допунска) Handbook of Public Administration, SAGE, 2003. (одабрани делови)

6. (допунска) Kassim, Hussein, Patterns of national coordination of EU policy, Routledge Handbook of European Politics, Jose M. Magone (ed.), London, 2015. p. 686-707

7. (допунска) Gärtner, Laura & Hoerner, Julian & Obholzer, Lukas. (2011). National Coordination of EU Policy: A Comparative Study of the Twelve “New” Member States. Journal of Contemporary European Research. 7. 77-100

8. (допунска) Давинић, Марко, Европски омбудсман и лоша управа, Заштитник грађана, Београд, стр. 157-180, 282-299, 333-339

9. (допунска) Ellen Mastenbroek & Dorte Sindbjerg Martinsen (2018), „Filling the gap in the European administrative space: the role of administrative networks in EU implementation and enforcement“, Journal of European Public Policy, 25:3, 422-435

Предавања, презентације пројеката и истраживања, дискусије, радионице