Javna uprava u Evropskoj uniji

Ciljevi izučavanja predmeta

Evropska unija predstavlja specifični oblik regionalne integracije i po mnogo čemu se razlikuje od drugih vidova regionalne saradnje koje se ostvaruju širom sveta, a čije je jedno od ključnih obeležja njen tzv. «nadnacionalni karakter». Takođe, Evropska unija nije organizovana na čistom načelu podele vlasti, jer pojedini glavni organi Unije imaju istovremenu izvršnu, upravnu i zakonodavnu funkciju. Zato svako teorijsko određenje uprave Evropske unije, mora voditi računa o kako o posebnostima Unije kao političkog sistema, tako i o elementu dinamičnosti i složenosti njene uprave. Sa stanovišta klasičnih država, uprava se može posmatrati sa dva aspekta: formalnog, odnosno organizacionog, i materijalnog, odnosno funkcionalnog. Dok formalni podrazumeva određenu vrstu državnog tela koji su pozitivno-pravnim propisima određeni kao uprava, materijalni obuhvata sadržaj delatnosti uprave, bez obzira na subjekta koji vrši tu delatnost. Pošto uprava EU nije «klasična» uprava nacionalnih država zasnovana na načelu podele vlasti, i pošto osnivački ugovori EU ne nude podroban set odredbi o upravi Evropske unije (inicijalna zamisao bila je da uprave država članica sprovode pravo Evropske unije), skoro da je nemoguće odrediti «organizacioni pojam» javne uprave u EU.

Ishodi učenja (stečena znanja)

U fokusu predmeta je osposobljavanje studenata da prepoznaju i razumeju međusobnu interakciju nacionalnih javnih uprava država članica i «javne» uprave Evropske unije, u izvršavanju pravnih akata Unije na nivou država članica, kao i sa administrativnom funkcijom institucija i tela Unije utvrđenih primarnim izvorima prava EU (sistem «podeljene» ili mešovite nadležnosti). Studenti će imati priliku da se upoznaju sa principima evropskog upravnog prostora i njihovom ulogom u stvaranju moderne evropske javne uprave, odnosno javne uprave „na više nivoa“ unutar Unije i država članica. Takođe, studenti će kritički sagledavati ulogu i značaj evropskog upravnog prostora u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Studenti će biti upućeni u najnovije tendencije u razvoju evropskog upravnog prava i rasprave o potrebi njegove dalje kodifikacije. Stečena znanja studentima će omogućiti da da samostalno sprovode istraživanja, prepoznaju postojeće probleme, i aktivno utiču na unapređivanje normativnih i drugih rešenja u oblasti jačanja kapaciteta javne uprave Republike Srbije kroz proces usvajanja principa evropskog upravnog prostora i transformacije srpske javne uprave u upravu koja će funkcionalno i organizaciono posedovati kapacitet za neposredno izvršenje akata Unije.

Sadržaj teorijske nastave

Teorijske perspektive u izučavanju javne uprave u Evropskoj uniji – koncept uprave u funkcionalnom i organizacionom smislu i njegova refleksija na institucije i sistem EU; Administrativni sistem Evropske unije u organizacionom smislu – administracija institucija EU i uloga Evropske komisije kao „izvršnog“ organa EU; Administracija Evropskog parlamenta; Tela, kancelarije i agencije EU kao deo
upravne organizacije EU; Administrativne službe Saveta i Komisije kao deo upravne organizacije EU; Upravne funkcije u Evropskoj uniji: upravne funkcije država članica, upravne funkcije Komisije EU i mešovito (podeljeno) vršenje upravnih funkcija; Nadnacionalni karakter Unije i uticaj na proces stvaranja evropskog upravnog prostora; Uloga Evropskog suda pravde u stvaranju principa evropskog upravnog prostora; Problem administrativne i političke odgovornosti u EU; Ombudsman EU kao kontrolor javne uprave u EU; Principi evropskog upravnog prostora: pouzdanost i predvidivost, otvorenosti i transparentnost, odgovornost i efikasnost i efektivnosti;

Sadržaj praktične nastave

Primena koncepta evropskog upravnog prostora u evropskim integracionim procesima – SIGMA program; Reforma javne uprave u Republici Srbiji kao uslov u procesu pristupanja EU; mehanizmi koordinacije „evropskih poslova“ u državama članicama EU i iskustva za države kandidate.

1. (osnovna) Bauer, M., Trondal, J. (Eds.), The Palgrave Handbook of the European Administrative System, Palgrave Macmillan UK, 2015, str. 1-28, 31-92, 127-160, 227-262, 265-280, 301-312, 329-348, 467-481

2. (osnovna) Milenković, D., Javna uprava – odabrane teme, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2013 (odabrani delovi)

3. (osnovna) Lilić, S., Golubović, K., Evropsko upravno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011 (odabrani delovi), str. 15-69

4. (osnovna) Korać, S., „Integritet nadnacionalnog službenika Evropske unije“, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010, str. 29-73, 155-175

5. (dopunska) Handbook of Public Administration, SAGE, 2003. (odabrani delovi)

6. (dopunska) Kassim, Hussein, Patterns of national coordination of EU policy, Routledge Handbook of European Politics, Jose M. Magone (ed.), London, 2015. p. 686-707

7. (dopunska) Gärtner, Laura & Hoerner, Julian & Obholzer, Lukas. (2011). National Coordination of EU Policy: A Comparative Study of the Twelve “New” Member States. Journal of Contemporary European Research. 7. 77-100

8. (dopunska) Davinić, Marko, Evropski ombudsman i loša uprava, Zaštitnik građana, Beograd, str. 157-180, 282-299, 333-339

9. (dopunska) Ellen Mastenbroek & Dorte Sindbjerg Martinsen (2018), „Filling the gap in the European administrative space: the role of administrative networks in EU implementation and enforcement“, Journal of European Public Policy, 25:3, 422-435

Predavanja, prezentacije projekata i istraživanja, diskusije, radionice