Медији и избори - регулаторни аспекти

Циљеви изучавања предмета

Разумевање појма слободе изражавања, као основног људског права. Затим, посматрање улоге медија у предизборној кампањи. Савладавање правила која се примењују на медије у предизборној кампањи, а пре свега анализа докумената међународних регионалних организација, али и невладиних организација и регулаторних тела. Разматрање различитих правила која се примењују на традиционалне и медије на Интернету. Анализирање пресуда Европског суда за људска права који се тичу политичког изражавања и избора. Упоредноправна анализа сличности и разлика у регулисању кампања у медијима у различитим земљама, пре свега у Великој Британији, Немачкој, Италији, Шпанији, Француској, Русији, Пољској. Разумевање специфичности права на одговор и права на исправку у предизборним кампањама. Медијско и сродна права у Републици Србији и начин регулисања предизборне кампање, укључујући и улогу Регулаторне агенције за електронске медије и јавних медијских сервиса. Разумевање неспојивости новинарске професије са учествовањем у изборној или политичкој кампањи, на основу Кодекса новинара Србије, уз анализу улоге Савета за штампу.

Исходи учења (стечена знања)

Оспособљавање студената да у потпуности разумеју улогу медија у изборној кампањи, са јасном свешћу о правима и обавезама свих учесника у изборном процесу. Разумевање правила којих морају да се придржавају електронски медији, штампани медији и онлајн медији, као и начин на који регулаторна тела врше мониторинг и примењују посебна правила током трајања кампање. Изградња критичког односа према (не)примењивању санкција над учесницима који се не придржавају постављених правила. Информисање студената о посебним правилима која се тичу права на одговор и права на исправку. Оспособљавање студената да самостално користе стечено знање у креирању или учествовању у будућим изборним кампањама, као и да унапред предвиде правне последице глобалног домашаја информација посредством Интернета.

Садржај теоријске наставе

Дефинисање појма слободе изражавања. Слобода изражавања у традиционалним медијима и на Интернету. Правни оквир за медије у предизборној кампањи у међународним организацијама: Савет Европе, Европска унија, ОЕБС, Уједињене нације. Пракса Европског суда за људска права (ЕСЉП) у вези политичког говора у предизборним кампањама. Правни оквир за медије у предизборној кампањи у европским државама: Велика Британија, Немачка, Италија, Шпанија, Француска, Русија, Пољска. Правни оквир за медије у предизборној кампањи у Републици Србији. Специфичности права на одговор и права на исправку у току изборне кампање. Специфичне обавезе јавних медијских сервиса у предизборној кампањи. Улога Регулаторног тела за електронске медије у предизборној кампањи. Улога Савета за штампу као саморегулаторног тела у кампањи. Предизборна кампања на друштвеним мрежама и на Интернету.

Садржај практичне наставе

/

1. (основна) Capello M. (ed.), Media coverage of elections: the legal framework in Europe, IRIS Special, European Audiovisual Observatory, Strasbourg, 2017

2. (основна) Јелена Сурчулија Милојевић. 2020. „Правни аспекти улоге медија у изборном процесу Републике Србије у периоду од 1990. до 2019. године“. у Како, кога и зашто смо бирали – Избори у Србији 1990-2020. године, ур. Милан Јовановић и Душан Вучићевић. Стр. 15-52. Београд: Службени гласник; Институт за политичке студије. ISBN 978-86-7419-332-7

3. (основна) Ј. Сурчулија Милојевић. „(Не)усклађеност изборног и медијског законодавства са међународним стандардима у вези понашања медија у (пред)изборној кампањи“. у Јовановић, Милан (ур.), Миленковић, Дејан (ур.). Дијалог о изборима: Зборник радова. Београд: Факултет политичких наука Универзитета у Београду; Чигоја штампа, 2021. стр. 285-302. ISBN 978-86-531-0643-0

4. (основна) Атлагић, Синиша, Сурчулија Милојевић, Јелена. Институционални услови конкуренције политичких идеја у Србији : Случај регулаторног тела за електронске медије. Српска политичка мисао. [Штампано изд.]. 2018, vоl. 61, бр. 3, стр. 123-140. ISSN 0354-5989

5. (основна) J. Матић, Медији и избори, Центар за слободне изборе и демократију, Београд, 2007

6. (основна) Ј. Матић, Телевизија против бирача, ИП „Добар наслов“, Београд, 2007

7. (основна) Ј. Ланге, Медији и избори: приручник, Савет Европе, Спринт, 2002

8. (основна) З.Ђ.Славујевић, Походи на бираче у име државе и народа: изборне кампање у Србији од 1990-2016, Факултет политичких наука/Чигоја штампа, Београд, 2017

9. (основна) С. Миливојевић, Ј. Матић, Телевизијска презентација избора у Србији. Гледишта број 1–6, 1992. стр. 245– 254

10. (основна) Јелена Сурчулија (ур.), Слобода изражавања на Интернету, Центар за развој Интернета, Београд, 2010

11. (основна) J. Surculija Milojevic, The Right of Reply: A Tool For an Individual to Access the Media, Yearbook of the Faculty of Political Sciences, Belgrade, 2015

12. (допунска) Д. Пралица, Анализа медијског дискурса предизборне хронике у централним информативним емисијама на првим програмима радија и телевизије Војводина, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XLI-1 (2016)

13. (допунска) Ј. Матић, Сервис грађана или сервис власти: плурализам мишљења информативног програма јавног телевизијског сервиса у Србији, ИП „Добар наслов“, Београд, 2014

14. (допунска) Ј. Ланге, А. Палмер (Ур.), Медији и избори, Европски институт за медије, Дизелдорф, 1998

15. (допунска) Зборник правник инструмената Савета Европе у вези са медијима (друго допуњено издање), Савет Европе, Београд, 2006

16. (допунска) Зборник одабраних правних инструмената Савета Европе у вези са медијима, 2007-2014, Савет Европе, Београд, 2015

У раду ће бити коришћени разноврсни извори: од научних радова (књига, члананка), докумената па све до обраде разних студија слчајева који се користе на разним престижним америчким универзитетима ( David Evance, Wash. Univ. Seatle, Maxwell School, Syracuse Uni.). Биће коришћени и филмова ради продубљенијег разумевања одређених социјалних проблема. Од студената се очекује да активно учествују у предавањима, да уложе индивидуални напор и креативност у примени теоријска знања ради што квалитетније анализе одабране јавне политике (семинарски рад) и конкретног полиси проблема. Доминантан начин рада су предавања, дебате, тестови и семинарски радови.