Односи Србије и Европске уније

Циљеви изучавања предмета

Предмет се бави развојем свеукупних односа Србије и Европске уније, од успостављања односа Европске Заједнице са бившом СФРЈ до обухватања Србије политиком проширења ЕУ и перспективом чланства. Разумевање односа ЕУ и Србије је неизоставно за објашњење политике проширења ЕУ са свим њеним специфичностима и флексибилностима. Наиме, кроз праћење и упознавање проналажења нових начина на који би се уклопила посебност једне од држава које могу да испуне услове за чланство, могуће је потврдити тезу да је „Унија мета у покрету“. Тиме је отежан пут ка испуњавању услова за европску интеграцију, што се може управо видети радећи студију случаја, на примеру Србије. На примеру односа ЕУ и Србије који је био богат преседанима, могуће је пратити сву комплексност и противречности унутрашњег функционисања Европске уније кроз њену борбу да формулише своју спољнополитичку позицију, политику условљавања и политику проширења у условима изразите унутрашње хетерогености. Такође, боље разумевање овог сложеног односа требало би да расветли компликовану позицију једне државе која тежи блиским односима, па и чланству у ЕУ. Предмет се бави и аспектима европеизације у Србији кроз идентификовање неопходних промена условљених деловањем Европске Уније.

Исходи учења (стечена знања)

Изучавање овог предмета треба да пружи студентима не само могућност да се упознају са теоријом и праксом Политике проширења ЕУ, већ и њеном директном применом и посебно њеним директним утицајем на државу кандидата, Србију. Циљ овог предмета је и упознавање и разумевање процеса преговора о чланству са ЕУ, начина усклађивања и транспоновања политика ЕУ у домаће право и праксу, као и вештина за сналажење у деловању сегмената бирократије ЕУ, нарочито у домену управљања средствима ЕУ.

Садржај теоријске наставе

Србија и ЕУ – историјат односа; Од санкција до економске помоћи, преко придруживања ка чланству – специфичности односа Србије и ЕУ; Институционална структура Србије за процес европске интеграције; Споразум о стабилизацији и придруживању; Политика условљавања ЕУ и Србија – значај и специфичности политичког критеријума; Кључни стратешки и технички документи Србије и ЕУ у процесу европске интеграције; Преговори о приступању-искуства, методи и техника, проблеми и отворена питања; Поглавља преговора и значај за процес реформи у Србији; Примена нове методологије приступних преговора у Србији; финансијска подршка преговарачком процесу – буџет Србије и ИПА; Припреме за коришћење средстава структурних и кохезионих фондова ЕУ; Уговор о приступању Србије Европској унији.

Садржај практичне наставе

Вежбе: студенти међу собом организују панел дискусије на актуелне теме из домена односа Србије и Европске уније. Неке од тема (које се могу мењати) су: неопходност и последице промене Устава Републике Србије у процесу приступања, проблем односа стабилности и демократије у процесу приступања Републике Србије, питање нормализације односа Београда и Приштине као услова за чланство и улога ЕУ, ставови јавног мњења о проширењу/приступању Србије као чинилац процеса приступања, улога и учешће Србије у регионалним иницијативама и однос према политици проширења ЕУ и др.

1. (обавезна) Тања Мишчевић, Придруживање Европској унији, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 171-191

2. (обавезна) Тања Мишчевић, Преговори Србије и Европске уније за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, у Слободан Самарџић (ур.), Србија у процесу придруживања Европској унији, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 147-166

3. (обавезна) Маја Ковачевић, „Примена програма бесповратне помоћи ЕУ за западни Балкан – искуства CARDS и IPA: поуке за Србију“, у Слободан Самарџић, Србија у процесу придруживања Европској унији, Службени гласник, 2009. стр. 253 – 272

4. (обавезна) Слободан Самарџић, „Проблем Косова и Метохије из угла европских интеграција – сецесија Косова као питање односа ЕУ и Србије,“ у Самарџић, Слободан (ур), Србија у процесу придруживања ЕУ, Службени гласник, 2009, стр. 193-238

5. (обавезна) Maja Kovačević, „The EU's Stability-Democratisation Dilemma in the Western Balkans: the case of Serbia,“ Australian & New Zealand Journal of European Studies. Dec 2018, Vol. 10 Issue 3, p. 9-23

6. (обавезна) Ивана Радић Милосављевић, „Сукоб стабилности и демократије у процесу европске интеграције Републике Србије“, у Марко Симендић (ур), Демократски отпори нормализацији ауторитаризма у Европи, УПНС, 2017

7. (допунска) Маја Ковачевић, „Европска унија и Западни Балкан: како раскинути 'прећутни пакт стабилократије'?“, у: Зборник радова са међународне научне конференције Сукоби. Стабилност. Демократија?, Удружење за политичке науке Србија, 2019, стр. 9-23

8. (допунска) Julian Bergmann, The European Union as International Mediator: Brokering Stability and Peace in the Neighbourhood, Palgrave, 2019. 109-172

9. (допунска) Владимир Међак, „Да ли је потребно мењати Устав Републике Србије услед приступања Европској унији?,“ у Промене устава на путу до Европске уније, ЕПУС, 2017, стр.17-26

10. (допунска) Dejan Jovic, "Accession to the European Union and Perception of External Actors in the Western Balkans." Croatian International Relations Review, vol. 24, br. 83, 2018, str. 6-32

11. (допунска) Тања Мишчевић, „Обавезе према Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици у даљем процесу европске интеграције Србије“, Нови век, Центар за евроатлантске студије, 2012

12. (допунска) Јелена Тодоровић-Лазић, Изазови политике проширења у светлу трансформације Европске уније – да ли је пораст евроскептицизма у Србији неизбежан?, Међународни проблеми, Вол. LXXI, бр. 1, стр. 80–106, 2019

13. (допунска) Преговарачка поглавља: 35 корака ка Европској унији, Информациони центар ЕУ у Београду и Преговарачки тим за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, 2015. https://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/03_Pregovaracka_poglavlja.pdf

14. (допунска) European Stability Initiative report: Hamster in the Wheel - Credibility and EU Balkan policy, 2020, https://www.esiweb.org/publications/hamster-wheel-credibility-and-eu-balkan-policy

Комбинација предавања и вежби, укључујући интерактивни приступ раду.