Српско-амерички односи

Циљеви изучавања предмета

Основни циљ предмета је да се студенти упознају са историјатом односа између Сједињених Америчких Држава и Србије, од припрема за успостављања дипломатских односа крајем шездесетих година деветнаестог века, па до најновијих дешавања. Такође, циљ је да се студенти оспособе за разумевање различитих догађаја и фаза у српско-америчким односима, као што су савезнишво Србије и САД у време два светска рата, сложено партнерство у време Хладног рата, те односи Сједињених Америчких Држава и Србије у време југословенске кризе и бомбардовања СРЈ из 1999. године. На крају, циљ предмета је оспособљавање студената да разумеју константне и променљиве чиниоце у билатералним односима наше земље са САД, односно да буду у стању да самостално анализирају актуелне односе и исправно их тумаче.

Исходи учења (стечена знања)

Слушаоци овог предмета ће стећи продубљена знања о односима између Сједињених Америчлких Држава и Србије од успостављања дипломатских односа до данас. Похађањем наставе из овог предмета студенти ће бити оспособљени да разумеју обрасце и изврше дубинску анализу односа између Србије и најмоћније земље света од деветнаестог века до данас, што ће им умногоме помоћи у разумевању данашњих и будућих праваца српске спољне политике у односима с најмоћнијом силом у свету.

Садржај теоријске наставе

Од првих службених контаката до успостављања дипломатских односа Србије и САД; Односи Србије и САД крајем 19. и почетком 20. века; Србија и САД у Првом светском рату; Српско-амерички односи између два светска рата; Србија и САД у Другом светском рату; Од ”најлојалнијег совјетског сателита” до ”одржавања Тита на површини”; Односи Србије и САД педесетих и шездесетих година 20. века; Односи Србије и САД седамдесетих и осамдесетих година 20. века; Америка и југословенска криза; Сједињене Америчке Државе, Дејтон и крај рата у бившој Југославији; Америка и бомбардовање СРЈ 1999. године; Српско-амерички односи после 5. октобра 2000. године; Односи Србије и САД после 17. фебруара 2008. године; Перспективе односа Србије и САД: између сарадње и неспоразума.

Садржај практичне наставе

У оквиру практичне наставе биће вођена продубљена дискусија о целини српско-америчких односа. На тај начин ћемо, поред рада на увећању резервоара знања студената, радити на њиховим комуникационим вештинама, и јавном наступу. Користићемо метод студије случаја како бисмо указали на значај примене стечених знања из овог предмета и тиме оспособљавати студенте за рад у динамичном пословном окружењу. Такође, симулације ћемо кориситити како би студенти били у стању да се сместе ”у ципеле других”, разумеју њихове позиције и јачају властиту аргументацију.

1. (обавезна) Драган Р. Симић, „Америчко - српски односи“, одредница у: Српска енциклопедија, Српска академија наука и уметности и Матица српска, Завод за уџбенике, Београд, 2010, стр. 185-190

2. (обавезна) Драгољуб Р. Живојиновић, „Успостављање дипломатских и трговинских односа између САД и Србије“, у: Драгољуб Р. Живојиновић, У потрази за заштитником, Албатрос плус, Београд, 2010, стр. 15 – 33

3. (обавезна) Ранко Петковић, Један век односа Србије и САД, НИУ Војска, Београд, 1992, стр. 11-170

4. (обавезна) Иво Висковић, “Односи Југославије и Сједињених Америчких Држава (I)”, Југословенски преглед, година XXXII, свеска 1, 1988, стр. 23 - 47

5. (обавезна) Драгана Гњатовић, “Односи Југославије и Сједињених Америчких Држава (II)”, Југословенски преглед, година XXXII, свеска 2, 1988, стр. 93 – 110

6. (обавезна) Иво Висковић, „Југословенско – амерички односи“, Преглед, 1988, бр. 2, стр. 775 – 793

7. (обавезна) Милан Крстић, „Српско-амерички односи током деведесетих година 20. века“, у: Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, Ур., Политика Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана и Републици Србији, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2015, стр. 187-205

8. (обавезна) Иван Вујачић, „Србија и САД: односи током две деценије од демократских промена“, у: Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, Стеван Недељковић, Ур., Српско-амерички односи: тридесет година од пада Берлинског зида, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2021, стр. 147-165

9. (додатна) Драгољуб Р. Живојиновић, У потрази за заштитником, Албатрос плус, Београд, 2010

10. (додатна) Живорад Ковачевић, Америка и распад Југославије, Филип Вишњић, Београд, 2007

11. (додатна) Ljubinka Trgovčević, (Ed), 125 Years of Diplomatic Relations between The USA and Serbia, Faculty of Political Sciences, Belgrade, 2008

12. (додатна) Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, (Ур), Политика Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана и Републици Србији, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2015

13. (додатна) Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, Стеван Недељковић, (Ур), Српско-амерички односи: тридесет година од пада Берлинског зида, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2021

14. (додатна) Дарко Бекић, Југославија у Хладном рату, Глобус, Загреб, 1988

15. (додатна) Лорејн Лис, Одржавање Тита на површини – Сједињене Државе, Југославија и Хладни рат, БМГ, Београд, 2003

16. (додатна) Драган Бисенић, Од бакље до ломаче, БМГ, Београд, 2002

17. (додатна) Љубиша Адамовић, Џон Р. Лемпи, Расел О. Прикет, Америчко-југословенски економски односи после Другог светског рата, НИП Радничка штампа, Београд, 1990

18. (додатна) Александра Јоксимовић, Србија и САД – билатерални односи у транзицији, Чигоја штампа, Београд, 2007

19. (додатна) Радина Вучетић, Кока кола социјализам, Службени гласник, Београд, 2012

20. (додатна) Вилијем Монтгомери, Кад овације утихну, Дан Граф, Клуб Плус, Београд, 2010

21. (додатна) Драган Богетић, Југословенско-амерички односи 1961-1971, Институт за савремену историју, Београд, 2012

Предавања; Вежбе; Студије случаја; Симулације