Савремени европски односи

Циљеви изучавања предмета

Током друге половине XX европски односи су у највећем делу били посматрани кроз призму европске интеграције, са већином европских сила као делом овог процеса (Француска, Немачка, Уједињено Краљевство као чланице ЕЕЗ/Европске уније и Турском која је тежила чланству). На почетку XXI века ситуација је знатно другачија. Европска интеграција је остварила успех у развијању унутрашњег тржишта али није довела до стварања наднационалне политичке силе, док су односи међу највећим европским државама обележени различитим интересима и ограничењима. Интеграција у оквиру Европске уније је доживела велики ударац иступањем Уједињеног Краљевства. Европа подељена на Европску унију и исток остаје заробљена у матрици Хладног рата, у борби за утицај, ратовима и замрзнутим конфликтима на истоку Европе, узајамним санкцијама између бројних европских земаља и Русије, и доминацији интереса САД-а. Истовремено, премештање осе савремених међународних односа на азијско-пацифичке односе прети да маргинализује Европу којој је потребно да редефинише сопствене односе како би постала политички, а не само економски актер на глобалној сцени.

Исходи учења (стечена знања)

Теоријска и практична знања о развоју, савременом стању и тенденцијама даљег развоја европских односа. Оспособљеност за разумевање и самостално истраживање политичких, економских, безбедносних интереса, циљева и начина деловања европских сила на континенту. Студенти ће стећи потпуни увид у проблеме савремених европских односа и бити у стању да препознају трендове и разумеју промене у односима на нашем континенту.

Садржај теоријске наставе

Европа између географског и политичког појма: од пан-европских пројеката до подељене Европе; економски, политички и безбедносни савези у Европи: Европска унија, Евроазијска унија, НАТО, Организација договора о колективној безбедности, Уговор из Ахена, Уговори из Ланкастер хауса, Европска иницијатива за интервенцију; Француска и концепт европског суверенизма; француско-немачка осовина на почетку XXI века: перспективе развоја економског и политичког језгра Европске уније варијабилне геометрије; француска и немачка виђења односа са Русијом; Европска унија и Русија; Источна Европа као поприште борбе за утицај; рат у Украјини и пораз европских односа; Уједињено Краљевство и нови европски односи; Турска у Европи – од кандидата за чланство у Европској унији до стратешког регионалног актера; Југоисточна Европа у савременим европским односима; перспективе нове политичке архитектуре у Европи.

Садржај практичне наставе

/

1. Маја Ковачевић, Европска диференцирана унија, Факултет политичких наука, Београд, 2020, стр. 159-223

2. Маја Ковачевић, Дејана М. Вукасовић, „Француска и концепт европског суверенизма на раскршћу интеграције“, Међународни проблеми , Вол. LXXII, бр. 3, стр. 499–531

3. Simon Bulmer, William E. Paterson, „Germany as the EU's reluctant hegemon? Of economic strength and political constraints“, Journal of European Public Policy, 2013, 20:10, 1387-1405

4. Tuomas Forsberg, „From Ostpolitik to ‘frostpolitik’? Merkel, Putin and German foreign policy towards Russia“, International Affairs 92: 1 (2016) 21–42

5. Patricia Daehnhardt, Vladimír Handl, „Germany’s Eastern Challenge and the Russia–Ukraine Crisis: A New Ostpolitik in the Making?“, German Politics, 2018, 27:4, 445-459

6. Olga Potemkina (Ed), The EU – Russia: the way out or the way down?, Institute of Europe, Russian Academy of Sciences, Egmont – The Royal Institute for International Relations, 2018

7. Maxine David, Tatiana Romanova, „The EU in Russia’s House of Mirrors“, Journal of Common Market Studies 2019 Volume 57, pp. 1280–140

8. Benjamin Leruth, Stefan Ganzle, Jarle Trondal, „Differentiated Integration and Disintegration in the EU after Brexit: Risks versus Opportunities“, Journal of Common Market Studies, 2019 Volume 57. Number 6. pp. 1383–1394

9. Mилош Петровић, „Брегзит као исход амбивалентне британске политике према европској интеграцији“, Међународни проблеми , Вол. LXXII, бр. 3, стр. 532-566

10. Müftüler-Baç, Meltem, „Turkey’s future with the European Union: an alternative model of differentiated integration“, Turkish Studies, Vol. 18, No. 3, 2017, pp. 416–438

11. Richard Sakwa, „The death of Europe? Continental fates after Ukraine“, International Affairs 91: 3 (2015) 553–579

12. Kamil Zwolski, „Wider Europe, Greater Europe? David Mitrany on European Security Order“, Journal of Common Market Studies, 2017 Volume 55. Number 3. pp. 645–661

13. Charles Grant, Can France and Germany steer Europe to success?, Centre for European Reform, 2019

14. Barbara Lippert, Nicolai von Ondarza and Volker Perthes (eds.), European Strategic Autonomy: Actors, Issues, Conflicts of Interests, Stiftung Wissenschaft und Politik German Institute for International and Security Affairs SWP Research Paper 4 March 2019

Предавања, семинари, дебате, презентације, самостални истраживачки рад