Међународни економски односи

Циљеви изучавања предмета

Предмет Међународни економски односи би требало да представља увод у међународну економију. Циљ предмета је да пружи основни преглед међународних економских односа у условима глобализације, како на нивоу реалних токова (трговине и страних директних инвестиција), тако и са финансијског аспекта.

Исходи учења (стечена знања)

Савладавањем програма, студенти би требало да разумеју основне принципе на којима се заснива међународна трговина и међународни финансијски односи, али и да стекну способност анализе, синтезе и предвиђања последица промена у области међународне економије, као и примене теоријских концепата у пракси међународних економских односа.

Садржај теоријске наставе

Глобализација и њене економске последице; Класичне и савремене теорије међународне трговине; Институционализација међународних трговинских односа (ГАТТ, мултилатерални трговински преговори, циљеви, карактеристике и резултати Уругвајске рунде преговора, Доха рунда мултилатералних тровинских преговора); Циљеви, структура и функционисање СТО; Регионални трговински споразуми и међународна трговина (ЕУ, ЦЕФТА, АПЕК, УСМЦА...); Стране директне инвестиције; Транснационалне компаније као носиоци страних директних инвестиција; Платни биланс (појам и основни подбиланси); Међународни монетарни систем (златни стандард, Бретонвудски монетарни систем, Европски монетарни систем, Економска и монетарна унија); Институционализација међународних монетарних односа (Међународни монетарни фонд, Међународна банка за обнову и развој, Међународно удружење за развој, Међународна финансијска корпорација, Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција, Банка за међународне обрачуне); Појам и врсте финансијских криза. Азијска криза, Светска економска криза, Криза еврозоне.

Садржај практичне наставе

Вежбе, индивидуалне презентације, тестови, есеји

1. Доминик Салваторе, Међународна економија (12. издање), Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2018. (стр. 1-25, 291-374, 603-633, 639-674),

2. Снежана Поповчић-Аврић, Маријана Видас Бубања, Међународна економија, Завод за уџбенике и ФЕФА, Београд, 2009. (стр. 41-74, 81-102, 107-165, 173-209, 333-344, 348-370, 410-437),

3. Пол Кругман, Морис Обстфелд, Међународна економија – теорија и политика, Датастатус, Београд, 2009. (стр. 12-24, 236-242),

4. Жан Тирол, Економија за опште добро, Академска књига, Нови Сад, 2019. (стр. 321-354)

5. Бранислав Пелевић, Увод у међународну економију, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006. (стр. 209-216, 225-230, 301-307)

6. Радован Ковачевић, Међународне финансије, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2009. (стр. 600-612, 623-627, 636-653)

7. (додатна) Пол Кругман, Морис Обстфелд, Међународна економија - теорија и политика, Датастатус, Београд, 2009. (стр. 27-54, 288-350, 460-498)

8. (додатна) Richard Baldwin, The Great Convergence, Belknap Press, 2019.

9. (додатна) Peter Dicken, Global Shift – Mapping the Changing Contours of World Economy, The Guilford Press, New York, 2011. (pp.11-49)

10. (додатна) Предраг Бјелић, Међународна трговина, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, 2018

11. (додатна) William T. Bernhard, J. Lawrence Broz, William Roberts Clark, The Political Economy of Monetary Institutions, The MIT Press, Cambridge, 2003

12. (додатна) Тома Пикети, Капитал у 21. веку, Академска књига, 2015; Raghuram Rajan, Fault Lines: How Hidden Fractures Still Threaten the World Economy, Princeton University Press, 2011.

Предавања, вежбе, есеји, тестови, студентске индивидуалне презентације