Međunarodni ekonomski odnosi

Ciljevi izučavanja predmeta

Predmet Međunarodni ekonomski odnosi bi trebalo da predstavlja uvod u međunarodnu ekonomiju. Cilj predmeta je da pruži osnovni pregled međunarodnih ekonomskih odnosa u uslovima globalizacije, kako na nivou realnih tokova (trgovine i stranih direktnih investicija), tako i sa finansijskog aspekta.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Savladavanjem programa, studenti bi trebalo da razumeju osnovne principe na kojima se zasniva međunarodna trgovina i međunarodni finansijski odnosi, ali i da steknu sposobnost analize, sinteze i predviđanja posledica promena u oblasti međunarodne ekonomije, kao i primene teorijskih koncepata u praksi međunarodnih ekonomskih odnosa.

Sadržaj teorijske nastave

Globalizacija i njene ekonomske posledice; Klasične i savremene teorije međunarodne trgovine; Institucionalizacija međunarodnih trgovinskih odnosa (GATT, multilateralni trgovinski pregovori, ciljevi, karakteristike i rezultati Urugvajske runde pregovora, Doha runda multilateralnih trovinskih pregovora); Ciljevi, struktura i funkcionisanje STO; Regionalni trgovinski sporazumi i međunarodna trgovina (EU, CEFTA, APEK, USMCA...); Strane direktne investicije; Transnacionalne kompanije kao nosioci stranih direktnih investicija; Platni bilans (pojam i osnovni podbilansi); Međunarodni monetarni sistem (zlatni standard, Bretonvudski monetarni sistem, Evropski monetarni sistem, Ekonomska i monetarna unija); Institucionalizacija međunarodnih monetarnih odnosa (Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, Multilateralna agencija za garantovanje investicija, Banka za međunarodne obračune); Pojam i vrste finansijskih kriza. Azijska kriza, Svetska ekonomska kriza, Kriza evrozone.

Sadržaj praktične nastave

Vežbe, individualne prezentacije, testovi, eseji

1. Dominik Salvatore, Međunarodna ekonomija (12. izdanje), Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2018. (str. 1-25, 291-374, 603-633, 639-674),

2. Snežana Popovčić-Avrić, Marijana Vidas Bubanja, Međunarodna ekonomija, Zavod za udžbenike i FEFA, Beograd, 2009. (str. 41-74, 81-102, 107-165, 173-209, 333-344, 348-370, 410-437),

3. Pol Krugman, Moris Obstfeld, Međunarodna ekonomija – teorija i politika, Datastatus, Beograd, 2009. (str. 12-24, 236-242),

4. Žan Tirol, Ekonomija za opšte dobro, Akademska knjiga, Novi Sad, 2019. (str. 321-354)

5. Branislav Pelević, Uvod u međunarodnu ekonomiju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006. (str. 209-216, 225-230, 301-307)

6. Radovan Kovačević, Međunarodne finansije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009. (str. 600-612, 623-627, 636-653)

7. (dodatna) Pol Krugman, Moris Obstfeld, Međunarodna ekonomija - teorija i politika, Datastatus, Beograd, 2009. (str. 27-54, 288-350, 460-498)

8. (dodatna) Richard Baldwin, The Great Convergence, Belknap Press, 2019.

9. (dodatna) Peter Dicken, Global Shift – Mapping the Changing Contours of World Economy, The Guilford Press, New York, 2011. (pp.11-49)

10. (dodatna) Predrag Bjelić, Međunarodna trgovina, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2018

11. (dodatna) William T. Bernhard, J. Lawrence Broz, William Roberts Clark, The Political Economy of Monetary Institutions, The MIT Press, Cambridge, 2003

12. (dodatna) Toma Piketi, Kapital u 21. veku, Akademska knjiga, 2015; Raghuram Rajan, Fault Lines: How Hidden Fractures Still Threaten the World Economy, Princeton University Press, 2011.

Predavanja, vežbe, eseji, testovi, studentske individualne prezentacije