Упоредни медијски системи

Циљеви изучавања предмета

Упоредно проучавање медијских система је кључно за повезивање генезе медијских система и њихових динстиктивних карактеристика. Апстраховање типова медијских система на основу анализе индикатора, пружа макро перспективу која олакшава да се увиде сличности и разлике између система, и на основу тога објасне спефичности као и одређене појаве унутар медијских система. На тај начин се траже одговори на питање зашто одређена регулаторна решења, полтике и стратегије имају различито дејство у различитим системима. Дакле, упоредна перспектива омогућава да се агенси у медијским системима (држава, регулаторна тела, политичке партије, професионална удружења, друштвене групе, публика) посматрају у међусобном садејству, као и у односу према ширем друштвеном, економском и културном окружењу, како би се сагледала њихова снага и улога у медијским системима.

Исходи учења (стечена знања)

Сагледавање развоја медијских тржишта, улоге државе у медијским системима, односа медија и полтике, тј. полтичког паралелизма, независности медија, између осталог и у вези са начинима финасирања медија, омогућиће студентима да уочавају урзочно последичне везе између појава у конкретним медијскм системима и боље разумеју специфичности медијских система. Проучавање сличности и разлика између медијских система, представља основу за критичко процењивање медијских политика, ефикасности медијске регулативе, као и предвиђање праваца развоја медијских система. Дакле, студенти стичу непоходна знања да сагледају и разумеју своју будућу улогу у медијском систему, као и могућност да у зависности од професионалог ангажмана критички сагледавају или/и активно учествују у креирању медијских полтика и стратегија развоја медијских система.

Садржај теоријске наставе

1) Појам медијског и информационо-комуникационог система 2) Компаративни приступ у студијама
медија и политике 3) Упоредно проучавање медијских система 4) Агенси у информационо-комуникационим системима и критеријуми за класификације медијских система 4) Типови медијских система 5) Развој медијских тржишта у компаративној перспективи 6) Улога државе у медијском систему
7) Развој и типови јавних сервиса у медијским системима 8) Регулација, дерегулација и нови
наднационални актери у улози интермедијатора (на пр. Google, Facebook) 9,10) Паралелизам између
медијске и политичке сфере у различитим медијским системима 11) Процеси професионализације
новинарства у медијским системима 12) Неједнакости, медији и мањине у медијским системима

Садржај практичне наставе

Практична настава се изводи на часовима вежби на којима ће студенти учити како да анализирају
конкретан медијски систем на основу индикатора, упознаће се са постојећим базама података (као што су
подаци о медијским слободама, медијском власништву, професионализацији новинарства, и другим) и
научити како да их примене у анализи индикатора појединачних медијских система. На основу
представљања резултата базичних анализа за појединачне медијске системе развија се компаративна
перспектива кроз дискусију.

1. Радојковић, М. & Стојковић, Б (2009). Информационо-комуникациони системи. Београд: Клио.

2. Тјуроу, Џ. (2012). Медији данас. Београд: Клио 2012.

3. Клеут, Ј. & Милојевић, А. (2010). Држава и масовни медији. У Вукашин Павловић (ур.) и Зоран Стојиљковић (ур.) Савремена држава: Структура и основне функције, (стр. 299-322), Чигоја штампа: Београд.

4. Стојиљковић (ур.) Савремена држава: Структура и основне функције, (стр. 299-322), Чигоја штампа: Београд.

5. Peruško, Z. (2013). Komparativna analiza postsocijalističkih medijskih sustava. Politička misao, 50(02), 38-59.

6. Mancini, P. (2013). Od medijskih efekata do teorije sustava: put komparativnog istraživanja u političkoj komunikaciji. Politička misao, 50(02), 23-37.

7. Brigs, A. & Kobli, P. (2004): Uvod u studije medija, CLIO, Beograd

8. Kleinsteuber, H. J., & Thomass, B. (2010). Upoređivanje medijskih sistema: Evropska dimenzija. CM-časopis za upravljanje komuniciranjem, 5(16), 5-20.

9. Тenscher, Jens (2011): Masovni mediji i politiĉka komunikacija u zemljama EU, u: Zerfas, A. i Radojković, M. (ur.), Menadžment političke komunikacije: osnove i koncepti, 201-237, Beograd, Fondacija Konrad Adenauer

10. Čomski, N. (2002). Mediji, propaganda i sistem. Zagreb: Društvo za promicanje književnosti na novim medijima.

11. (додатна) Milojević, A., & Krstić, A. (2018). Hierarchy of influences on transitional journalism–Corrupting relationships between political, economic and media elites. European Journal of Communication, 33(1), 37-56.

12. (додатна) Bastiansen, H. G. (2008). Media history and the study of media systems. Media History, 14(1), 95-112.

13. (додатна) Hallin, D. & Mancini, P. (2017) Ten Years After Comparing MediaSystems: What Have We Learned?, Political Communication, 34:2, 155-171.

14. (додатна) Engesser, S., & Franzetti, A. (2011). Media systems and political systems: Dimensions of comparison. International Communication Gazette, 73(4), 273-301.

15. (додатна) Esser, Frank, Barbara Pfetsch, and Daniele Caramani. "Comparing political communication: A 2020 update." (2020): 336-358.

16. (додатна) Flensburg, S., & Lai, S. S. (2020). Mapping digital communication systems: Infrastructures, markets, and policies as regulatory forces. Media, Culture & Society, 42(5), 692-710.

17. (додатна) Hallin, D. C. (2016). Typology of media systems. In Oxford Research Encyclopedia of Politics.

18. (додатна) Engesser, S., & Franzetti, A. (2011). Media systems and political systems: Dimensions of comparison. International Communication Gazette, 73(4), 273-301.

19. (додатна) Esser, Frank, Barbara Pfetsch, and Daniele Caramani. "Comparing political communication: A 2020 update." (2020): 336-358.

20. (додатна) Flensburg, S., & Lai, S. S. (2020). Mapping digital communication systems: Infrastructures, markets, and policies as regulatory forces. Media, Culture & Society, 42(5), 692-710.

21. (додатна) Hallin, D. C. (2016). Typology of media systems. In Oxford Research Encyclopedia of Politics.

22. (додатна) Hallin, D. C. (2020). Comparative Media Studies in the Digital Age: Comparative Research, System Change, and the Complexity of Media Systems. International Journal of Communication, 14, 12.

23. (додатна) Mancini, P. (2020). Comparative Media Studies in the Digital Age: Comparing Media Systems and the Digital Age. International Journal of Communication, 14, 14

24. (додатна) Mattoni, A., & Ceccobelli, D. (2018). Comparing hybrid media systems in the digital age: A theoretical framework for analysis. European Journal of Communication, 33(5), 540-557.

25. (додатна) Peruško, Z. (2021). Public Sphere in Hybrid Media Systems in Central and Eastern Europe. Javnost-The Public, 1-17

26. (база података) Reporters without borders, Media ownership monitor - https://www.mom-rsf.org/en/

27. (база података) Reporters without borders, World press freedom index - https://rsf.org/en/ranking

28. (база података) IREX, Media sustainability index - https://www.irex.org/resource/media-sustainability-index-msi

29. (база података) Media Landscapes, Expert Analyses of the State of Media - https://medialandscapes.org/

30. (база података) Worlds of Journalism (Country reports) - https://medialandscapes.org/

Настава се изводи кроз часове предавања и вежби, и захтева од студената присуство на предавањима, као и активно учешће на часовима вежби, кроз презентацију резултата спроведених анализа и дискусију. Такође, индивидуалне консултације на захтев студента биће организоване у складу са оптерећењем наставника.