Анализа садржаја

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета је да студентима обезбеди усвајање теоријских и практичних знања о методи анализе садржаја, као и да их оспособи да самостално дизајнирају истраживања која примењују анализу садржаја, врше прикупљање, обраду података уз помоћ специјализованог софтвера, као и да интерпретирају добијене податке.

Исходи учења (стечена знања)

Након успешно завршеног курса, студенти ће бити у стању: Да разумеју кључне методолошке и епистемолошке аспекте методе анализе садржаја; Да разумеју основне принципе методе анализе садржаја и њену употребну вредност; Да буду оспособљени за превођење теоријских претпоставки на методолошки ниво потребан за примену методе; Да критички и активно преиспитују процес транспоновања садржаја у релевантне концепте; Да активно и оперативно конструишу и реализују инструменте методе анализе садржаја; Да науче да анализирају медијске садржаје методом анализе садржаја; Да активно оперишу у специјализованом софтверу за обраду података добијених анализом садржаја; Да анализирају и интерпретирају истраживачке налазе; Да буду способни да напишу извештаје на основу резултата истраживања.

Садржај теоријске наставе

1) Епистемолошки аспекти методе анализе садржаја и њена хеуристичка вредност 2) Постављање истраживачких питања и хипотеза које су адекватне за примену анализе садржаја 3) Употребљивост анализе садржаја: експлоративни, дескриптивни и експланаторни ниво 4) Структура и процес употребе методе анализе садржаја 5) Креирање концептуалног оквира истраживања и проблеми операционализације, дефинисање узорка и узорковање садржаја 6) Структурална и супстанцијална анализа садржаја 7) Процес прикупљања података – кодирање 8) Проблеми мерења 9) Креирање матрице анализе садржаја у специјализованом софтверу 10) Анализа података добијених анализом – дескрипција 11) Креирање скала и индекса – посебни проблеми мерења на применом методе анализе садржаја 12) Формати презентовања података добијених анализом садржаја

Садржај практичне наставе

Практична настава изводиће се на часовима вежби, на којима ће студети учити како да поставе истраживање и примене анализу садржаја на конкретном узорку (дефинисање теме истраживања, истраживачих питања и постављања хипотеза, дефинисање мeтодолошког оквира истраживања заснованог на анализи садржаја, анализа медијског узорка и интерпретација резултата анализе). Студенти ће имати прилику да појединачно или у групи учествују у креирању целокупног истраживања (на мањем или већем узорку) и напишу истраживачки рад.

1. Bešić, M. (2019). Metodologija društvenih nauka, Novi Sad: Akademska knjiga;

2. Bešić, M. (2017). Populizam u narativima predsedničkih kandidata na predsedničkim izborima u Srbiji 2017. godine. Institut društvenih nauka centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje, 161-182;

3. Krstić, A. (2015). Izveštavanje o Evropskoj uniji u informativnim programima nacionalnih radio stanica u Srbiji. CM Komunikacija i mediji, 10(34), 5-28;

4. Krstić, A., Milojević, A. & Kleut, J. (2018). Vizuelno uokvirivanje protesta Protiv diktature. CM: Komunikacija i mediji, 13(44), 57-92;

5. Milojević, A., & Krstić, A. (2016). Demokratizacija medija u Srbiji: Etika novinarske profesije posmatrana kroz analizu naslova u dnevnoj štampi. Urušavanje ili slom demokratije, 277-297.

6. (додатна) Neuendorf, K. (2002). The Content Analysis Guidebook, Thousand Oaks, CA: Sage Publications.;

7. (додатна) Berelson, B. (1952). Content analysis in communication research. New York: Hafner;

8. (додатна) Berger, A. (1991). Media research techniques. Newbury Park, CA: Sage;

9. (додатна) Denzin, N., & Lincoln, Y. (Eds.). (1994). Handbook of qualitative research. Thousand Oaks, California: Sage Publications;

10. (додатна) Hansen, A., Cottle, S., Negrine, R., & Newbold, C. (1998). Mass communication research methods. London: Macmillan;

11. (додатна) Mayring, P. (2003). Qualitative content analysis. Forum Qualitative Sozialforschung/Forum Social;

12. (додатна) M., & Huberman, M. (1994). Qualitative data analysis. California: Sage;

13. (додатна) Riffe, D., Lacy, S., & Drager, M. (1996). Sample size in content analysis of weekly news magazines.Journalism and Mass Communication Quarterly, 73, 635–644;

14. Riffe, D., Lacy, S., Nagovan, J., & Burkum, L. (1996). The effectiveness of simple and stratified random sampling in broadcast news content analysis. Journalism and Mass Communication Quarterly, 73, 159–168;

15. (додатна) Silverman, D. (1993). Interpreting qualitative data: methods for analysing talk, text and interaction.London: Sage

16. (додатна) Synder-Duch, J., Bracken, C., & Lombard, M. (2001). Content analysis in communication: assessment and reporting of intercoder reliability. Presentation to the International Communication Association, Washington, DC, May;

Тежиште рада на овом предмету су часови вежби током којих се студенти оспособљавају за спровођење свих фаза анализе садржаја.