Analiza sadržaja

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta je da studentima obezbedi usvajanje teorijskih i praktičnih znanja o metodi analize sadržaja, kao i da ih osposobi da samostalno dizajniraju istraživanja koja primenjuju analizu sadržaja, vrše prikupljanje, obradu podataka uz pomoć specijalizovanog softvera, kao i da interpretiraju dobijene podatke.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Nakon uspešno završenog kursa, studenti će biti u stanju: Da razumeju ključne metodološke i epistemološke aspekte metode analize sadržaja; Da razumeju osnovne principe metode analize sadržaja i njenu upotrebnu vrednost; Da budu osposobljeni za prevođenje teorijskih pretpostavki na metodološki nivo potreban za primenu metode; Da kritički i aktivno preispituju proces transponovanja sadržaja u relevantne koncepte; Da aktivno i operativno konstruišu i realizuju instrumente metode analize sadržaja; Da nauče da analiziraju medijske sadržaje metodom analize sadržaja; Da aktivno operišu u specijalizovanom softveru za obradu podataka dobijenih analizom sadržaja; Da analiziraju i interpretiraju istraživačke nalaze; Da budu sposobni da napišu izveštaje na osnovu rezultata istraživanja.

Sadržaj teorijske nastave

1) Epistemološki aspekti metode analize sadržaja i njena heuristička vrednost 2) Postavljanje istraživačkih pitanja i hipoteza koje su adekvatne za primenu analize sadržaja 3) Upotrebljivost analize sadržaja: eksplorativni, deskriptivni i eksplanatorni nivo 4) Struktura i proces upotrebe metode analize sadržaja 5) Kreiranje konceptualnog okvira istraživanja i problemi operacionalizacije, definisanje uzorka i uzorkovanje sadržaja 6) Strukturalna i supstancijalna analiza sadržaja 7) Proces prikupljanja podataka – kodiranje 8) Problemi merenja 9) Kreiranje matrice analize sadržaja u specijalizovanom softveru 10) Analiza podataka dobijenih analizom – deskripcija 11) Kreiranje skala i indeksa – posebni problemi merenja na primenom metode analize sadržaja 12) Formati prezentovanja podataka dobijenih analizom sadržaja

Sadržaj praktične nastave

Praktična nastava izvodiće se na časovima vežbi, na kojima će studeti učiti kako da postave istraživanje i primene analizu sadržaja na konkretnom uzorku (definisanje teme istraživanja, istraživačih pitanja i postavljanja hipoteza, definisanje metodološkog okvira istraživanja zasnovanog na analizi sadržaja, analiza medijskog uzorka i interpretacija rezultata analize). Studenti će imati priliku da pojedinačno ili u grupi učestvuju u kreiranju celokupnog istraživanja (na manjem ili većem uzorku) i napišu istraživački rad.

1. Bešić, M. (2019). Metodologija društvenih nauka, Novi Sad: Akademska knjiga;

2. Bešić, M. (2017). Populizam u narativima predsedničkih kandidata na predsedničkim izborima u Srbiji 2017. godine. Institut društvenih nauka centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje, 161-182;

3. Krstić, A. (2015). Izveštavanje o Evropskoj uniji u informativnim programima nacionalnih radio stanica u Srbiji. CM Komunikacija i mediji, 10(34), 5-28;

4. Krstić, A., Milojević, A. & Kleut, J. (2018). Vizuelno uokvirivanje protesta Protiv diktature. CM: Komunikacija i mediji, 13(44), 57-92;

5. Milojević, A., & Krstić, A. (2016). Demokratizacija medija u Srbiji: Etika novinarske profesije posmatrana kroz analizu naslova u dnevnoj štampi. Urušavanje ili slom demokratije, 277-297.

6. (dodatna) Neuendorf, K. (2002). The Content Analysis Guidebook, Thousand Oaks, CA: Sage Publications.;

7. (dodatna) Berelson, B. (1952). Content analysis in communication research. New York: Hafner;

8. (dodatna) Berger, A. (1991). Media research techniques. Newbury Park, CA: Sage;

9. (dodatna) Denzin, N., & Lincoln, Y. (Eds.). (1994). Handbook of qualitative research. Thousand Oaks, California: Sage Publications;

10. (dodatna) Hansen, A., Cottle, S., Negrine, R., & Newbold, C. (1998). Mass communication research methods. London: Macmillan;

11. (dodatna) Mayring, P. (2003). Qualitative content analysis. Forum Qualitative Sozialforschung/Forum Social;

12. (dodatna) M., & Huberman, M. (1994). Qualitative data analysis. California: Sage;

13. (dodatna) Riffe, D., Lacy, S., & Drager, M. (1996). Sample size in content analysis of weekly news magazines.Journalism and Mass Communication Quarterly, 73, 635–644;

14. Riffe, D., Lacy, S., Nagovan, J., & Burkum, L. (1996). The effectiveness of simple and stratified random sampling in broadcast news content analysis. Journalism and Mass Communication Quarterly, 73, 159–168;

15. (dodatna) Silverman, D. (1993). Interpreting qualitative data: methods for analysing talk, text and interaction.London: Sage

16. (dodatna) Synder-Duch, J., Bracken, C., & Lombard, M. (2001). Content analysis in communication: assessment and reporting of intercoder reliability. Presentation to the International Communication Association, Washington, DC, May;

Težište rada na ovom predmetu su časovi vežbi tokom kojih se studenti osposobljavaju za sprovođenje svih faza analize sadržaja.