Дигитално новинарство и мултимедијална продукција

Циљеви изучавања предмета

Главни циљ предмета је да упозна студенте са основним принципима и специфичностима рада у дигиталној медијској сфери, савременом медијском окружењу и дигиталном простору. Предмет је осмишљен тако да студенти стекну теоријска и практична знања о продукцији медијског садржаја, односно да више сазнају о кључним карактеристикама дигиталне медијске индустрије и мултимедијалне производње медијског садржаја у свету и у Србији. Идеја курса је да покрене критичко размишљање студената о најактуелнијим дебатама у овој области, али и да им омогући да сами креирају садржај за различите дигиталне платформе. Нарочита пажња биће усмена на осмишљавање тема за нову, дигиталну публику, коришћење грађана као извора, употребу друштвених мрежа и опасности дезинформација у овој сфери, затим за стицање дигиталних медијских компетенција и разумевање нове улоге новинара у дигиталном добу, као и промишљање о новим технологијама аугментоване и виртуелне стварности у креирању медијског садржаја. Курс посвећује пажњу класичним облицима новинарског изражавања, али није нужно ограничен на фактографске облике, остављајући простор за креативност, аналитичност, чак и документарни печат у онлајну, било да је реч о тексту, аудио или видео формату. Студентски радови биће презентовани на порталу који је томе намењен.

Исходи учења (стечена знања)

Учествујући у настави на предмету Дигитално новинарство и мултимедијална продукција студенти савладавају теоријске и практичне претпоставке новинарства у дигиталној сфери. На крају курса, студенти бивају обучени да разумеју специфичности новинарства у дигиталном медијском окружењу, потом да осмисле и креирају квалитетан мултимедијалан садржај, као и да га пласирају кроз различите медијске платформе.

Садржај теоријске наставе

Теоријска настава из ове области биће усмерена на упознавање са кључним појмовима у овој медијској области, као и на дебате о изазовима у дигиталној медијској сфери. Разматраће се: дигитални појмовник; мултимедијална продукција; грађанско новинарство, грађанин као извор и његова веродостојност; употреба друштвених мрежа за информисање; употреба друштвених мрежа за пласирање медијског садржаја; технологије аугментоване и виртуелне реалности у производњи медијског садржаја; улога новинара и уредника у „имерзивном“ новинарству; етички изазови у креирању мултимедијалног садржаја; нове медијске компетенције, дигитални медијски производи и стил дигиталног новинарства; визуелизација података; рад са отвореним подацима у дигиталној сфери; рад са мултимедијалним алатима онлајн – креирање мапа за потребе новинарске приче, технике снимања екрана (гејминг индустрија), технике снимања онлајн интервјуа, технике снимања подкаста, техника снимања „360 степени“; онлајн монтажа – коришћење лако доступних онлајн алата за монтажу мултимедијалног садржаја.

Садржај практичне наставе

У току курса студенти ће имати прилику да сами смишљају и продукују медијски садржај и пласирају га у дигиталном простору, на посебном специјализованом порталу, али и на другим дигиталним платформама. Практична настава обухвата комплетну обуку од генералне идеје до реализације и пласмана медијског производа. Гости у практичном делу наставе биће професионалци и експерти у овој медијској сфери.

1. Кулић, Милица (2019). „Дефинисање лажних вести: стари концепт, нови појмови.” У Вјеродостојност медија: Доба лажних информација, ур. Зарфа Хрњић Кудузовић, Милица Кулић и Јелена Јуришић, зборник радова девете регионалне научне конференције Вјеродостојност Медија, 5–19. Тузла: Филозофски факултет

2. Kрстић, Александра (2017). Медијска употреба аугментоване и виртуелне стварности: проблематизација концепта „имерзивног“ новинарства, CM, 41 (12), 81-104

3. Јевтић, Милица (2017). Употреба и злоупотреба: Ефекти грађанског новинарства у медијима у Србији, СПМ, 56 (2): 49-68

4. Allcott, Hunt and Matthew Gentzkow (2017). “Social Media and Fake News in the 2016 Election.” Journal of Economic Perspectives 31 (2): 211–236

5. Martinoli, Ana (2017). „Fake news – medijska produkcija i kriza novinarstva u doba post istine”, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, 32: 43‒60

6. Tandoc, Edson C. Jr, Zheng Wei Lim and Richard Ling (2018). “Defining ‘Fake News’.” Digital Journalism 6 (2):137-153 doi: 10.1080/21670811.2017.1360143

7. Törnberg, Peter (2018). “Echo chambers and viral misinformation: Modeling fake news as complex contagion.” PloS One 13 (9): 1-21

8. Tong, J. (2017). Introduction: Digital Technology and Journalism: An International Comparative Perspective. In Tong, J. & Lo, S. H. (eds.), Digital Technology and Journalism (pp. 1–21). London: Palgrave MacMillan

9. (шира) De La Peña, N., Weil, P., Llobera, J., Giannopoulos, E., Pomes, A., Spanlang, B., Friedman, D., Sanchez-Vives, M. & Slater, M. (2010). Immersive Journalism: Immersive Virtual Reality for the First-Person Experience of News. Presence, 19(4): 291–301

10. (шира) Dominguez, E. (2017). Going Beyond the Classic News Narrative Convention: The Background to and Challenges of Immersion in Journalism. Frontiers in Digital Humanities; Jones, S. (2017). Disrupting the narrative: immersive journalism in virtual reality. Journal of Media Practice, Published online: 14 Sep 2017, 1-15. DOI: 10.1080/14682753.2017.1374677

11. (шира) Kool, H. (2016). The Ethics of Immersive Journalism: A Rhetorical Analysis of News Storytelling With Virtual Reality Technology. Intersect: The Stanford Journal of Science, Technology, and Society, 9(3): 1-11

12. (шира) Marconi, F. & Nakagawa, T. (2017). The Age of Dynamic Storytelling: A Guide for Journalists in a World of Immersive 3-D Content. New York: Associated Press

Настава на предмету Дигитално новинарство и мултимедијална продукција састоји се из комбинованог метода, теоријске и практичне наставе, која подразумева комплетну продукцију медијског садржаја у дигиталном простору и њено пласирање на порталу и другим дигиталним платформама. У извођење наставе биће укључени и медијски експерти, а могуће су и посете медијским редакцијама, односно њиховим веб одељењима.