Ekološki rizici modernog doba

Ciljevi izučavanja predmeta

Osnovni cilj predmeta je da studentima doktorskih studija pruži mogućnost kritičke analize izuzetno
ozbiljnih i opasnih ekoloških rizika sa kojma se suočava moderno društvo. Uvid u stanje odnosa čoveka
i društva prema prirodi jedan je je od neophodih uslova za opstanak života na planeti Zemlji. Mada je
ekologija nastala kao poddisciplina biologije taj pojam je danas dobio mnogo šire značenje a sama oblast
je postala predmet istraživanja mnogih naučnih disciplina u prirodnim, tehničkim i društvenim
naukama. Ekološka pitanja i problemi postali su danas sastavni deo političke agende, a ekološka
politika je postala jedna od najznačajnijih javnih politika ali i funkcija kako savremene države tako i
međunarodne globalne politike. Na programu doktorskih studija političkih nauka neophodno je da se u
okviru ovog predmeta omogući polaznicima kritička analiza ekoloških rizika sa kojima se suočava
moderno društvo, pruže moguća pozitivna rešenja ali i da se ukaže slika i pravac negativnog
razrešenja postojećih rizika koji mogu dovesti civilizaciju do katastrofe u budućnosti.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Izvođenje ovog predmeta pružiće studentima doktorskih studija mogućnost da ovladaju svim neophodnim
teorijsko epistemološkim i analitičkim konceptima, kao i da steknu dovoljno empirijskih uvida i
znanja u sagledavanju najznačajnijih i najozbiljnijih ekoloških rizika sa kojima se suočavaju savremene
države i društva kako na nacionalnom.

Sadržaj teorijske nastave

1.Uticaj industrijske revolucije i naučno-tehnološkog progresa na pojavu novih ekoloških rizika
2.Teorija rizičnog društva: komparacija klasičnih i novih rizika
3. Svetsko rizično društvo
4. Rizici upotrebe prljavih tehnologija i mogućnosti upotrebe novih i čistih tehnologija
5. Negativni efekti upotrebe fosilnih izvora energije i mogućnosti razvoja novih alternativnih
energija
6. Kontroverze oko upotrebe nuklearne energije.
7. Sporovi o genetski modifikovanim organizmima
8. Ugrožavanje biodiverziteta kao globalni rizik
9. Problemi i posledice globalnog zagrevanja. Političke posledice klimatskih promena
10. Uspon ekološke svesti i ekoloških pokreta
11. Ekološki rizici i nova ekološka etika
12. Teorije ekološke katastrofe i apokalipse
13. Distopijska društva kao posledica ekološke katastrofe. Teorija ekološke postkataklizme
14. Izrada nacrta projekta istraživanja

1. Anthony Giddens, The Consequences of Modernity, Polity, Cambridge, 1990,

2. Anthony Giddens, The Politics of Climate Change, Polity, Cambridge, 2009

3. Urlich Beck, Anthony Giddens, Scoo Lash, Reflexive Modernization, Cambridge, 1995

4. Urlih Bek, Rizično društvo.

5. Urlih Bek, Svetsko rizično društvo.

6. Robin Henson, Katastrofa, društveni slom i nestanak čovečanstva, u Nik Bostrom, Milan M. Ćirković, Rizici globalnih katastrofa, Helix, Smederevo, 2012. str. 348-365

7. Kaplon Brajan, Totalitaristička pretnja, u Nik Bostrom, Milan M. Ćirković, Rizici globalnih katastrofa, Helix, Smederevo, 2012. str.487-502

8. Dejvid Frejm, Majls Alen, Klimatske promene i globalni rizici, u Nik Bostrom, Milan M. Ćirković, Rizici globalnih katastrofa, Helix, Smederevo, 2012. str. 253- 474.

9. Fransoa Valter, Katastrofe. Jedna kulturna istorija od 16. do 21. veka, Akademska knjiga, Novi Sad, 2012.

10. David Howard Davis, Ignoring The Apocalipse. Why Planning to prevent Environmental Catastrophe Goes Astray, Praeger, 2007.

11. Zbornik radova: Apokalipsa. Teorija i praksa estetike propasti sveta (Prir. Goran Stanković), Službeni glasnik, Beograd, 2013.

predavanja, prezentacije istraživanja, debate i rasprave