Analiza globalnih rizika

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta jeste upoznavanje studenata sa ključnim globalnim rizicima u savremenom svetu, ključnim konceptima koji služe za njihovo objašnjenje i ključnim metodama za njihovu analizu. Na predavanjima će se, posle kratkog istorijskog uvoda, obrađivati različiti savremeni pristupi analizi globalnih rizika, kako bi se studenti osposobili za samostalno prepoznavanje, razumevanje i kritičku analizu globalnih rizika. Ovi metodi će potom biti primenjeni na savremene paradigmatske slučajeve za analizu političkih, ekonomskih, vojno-bezbednosnih, socijetalnih, ekoloških i kiber rizika. Naročiti naglasak u slučjaevima koji se izučavaju će biti stavljen na to kako ovi rizici utiču na političko ponašanje subjekata i društvenih grupa, na poslovanje privrednih subjekata, na blagostanje društva i pojedinaca, te na opštu stabilnost međunarodnog i unutrašnjeg poretka.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će biti osposobljeni za samostalno praćenje, razumevanje, objašnjenje i procenu globalnih rizika i njihovog mogućeg efekta na političko i poslovno ponašanje različitih aktera. Osim opštih ishoda kojima se realizacijom nastave na predmetu teži, studenti će steći i sledeća potrebna znanja i veštine: 1) sposobnost sumiranja razvoja koncepta globalnih rizika i promena rizika kroz istoriju; 2) temeljno poznavanje osnovnih karakteristika različitih pristupa analizi globalnih rizika; 3) samostalna upotreba adekvatne metodologije za analizu političkih rizika; 4) razumevanje i sposobnost pisane analize globalnih rizika iz perspektive jednog ili više političkih ili poslovnih aktera; 5) adekvatno opažanje i kritička analiza ključnih globalnih trendova; 6) sposobnost razvoja različitih analitičkih scenarija u cilju detektovanja daljeg razvoja globalnih rizika i trendova i predlaganja adekvatniog delovanja u cilju njihovog prevazilaženja pravnim i poslovnim subjektima.

Sadržaj teorijske nastave

1) Koncept rizika u međunarodnim odnosima; 2) Istorijat analize rizike: od Pitije u Delfima, do Li Kuan Jua; 3) Razlika između starih i novih rizika: od opstanka do održivosti; 4) Kako identifikovati globalne rizike?; 5) Kako se suočiti sa globalnim rizicima: teorija crnog labuda i teorija sivog nosoroga; 6) Analiza političkih rizika: studija slučaja Brexit; 7) Analiza vojno-bezbednosnih rizika: studija slučaja Ukrajinska kriza; 8) Analiza ekonomskih rizika: studija slučaja Svetska ekonomska kriza 2008. godina; 9) Analiza socijetalnih rizika: studija slučaja polarizacija i kultura otkazivanja u Sjedinjenim Američkim Državama; 10) Analiza ekoloških rizika: studija slučaja požar u kišnim šumama Amazonije; 11) Analiza kiber rizika: studija slučaja NotPetya Malware; 12) Globalni trendovi: pogled ka narednim decenijama.

Sadržaj praktične nastave

Praktična nastava će se izvoditi kroz rasprave, studije slučajeva i izradu predloga praktičnih politika. Na svakom od predavanja i časova vežbi studenti će biti podsticani na raspravu i argumentovanu debatu. Kroz kritičko mišljenje o stavovima drugih i odbranu vlastitih, studenti će učiti da struktuiraju argument i unaprediti javni nastup. Studije slučajeva će biti od ogromnog značaja za primenu teorija i koncepata sa uvodnih predavanja. Na kraju, studenti će dobiti zadatak da, kroz rad u grupi, pripreme predlog praktične politike. Tačnije, da identifikuju rizike u određenoj oblasti i odgovore na njih. Time će se osposobiti veštinama neophodnim za rad u konsultantskim kućama, kompanijama ili državnim ustanovama.

1. (obavezna) John C. Hulsman, To Dare More Boldly: The Audacious Story of Political Risk, Princeton University Press, Princeton, 2018. (91 stranica)

2. (obavezna) William Clapton, „Risk in International Relations“, International Relations, Vol. 25, No. 3, pp. 280–295

3. (obavezna) Nasim Taleb, Crni labud: uticaj krajnje neverovatnih zbivanja, Heliks, Smederevo, 2010. (68 stranica)

4. (obavezna) Michele Wucker, The Gray Rhino: How to Recognize and Act on the Obvious Dangers We Ignore, St. Martin’s Press, New York, 2016. (44 stranice)

5. (obavezna) Condoleezza Rice and Amy Zegart, Political Risk: Facing the Threat of Global Insecurity in the Twenty-First Century, W&N, London, 2019. (45 stranica)

6. (dodatna) Niall Ferguson, Doom: The Politics of Catastrophe, Penguin Press, New York, 2021

7. (dodatna) Michele Wucker, You Are What You Risk: The New Art and Science of Navigating an Uncertain World, Pegasus Book, New York, 2021

8. (dodatna) Ulrich Beck, World at Risk, Polity Press, Cambridge, 2009

9. (dodatna) Frank K. Knight, Risk, Uncertainty and Profit, Houghton Mifflin Company, New York, 1921

10. (dodatna) Philip E. Tetlock, Expert Political Judgment: How good is it? How can we know?, Princeton University Press, Princeton, 2005

11. (dodatna) Niamh O’Keeffe, Future Shaper: How leaders can take charge in an uncertain world, Kogan Page Inspire, London, 2020

12. (dodatna) Augustine S. J. Park, „Risk and liberal peace: democratisation as risk management“ , Critical Studies on Security, Vol. 2, No. 3, 2014, pp. 293-308

13. (dodatna) World Economic Forum, The Global Risks Report 2021 (16th Edition), WEF, 2021, dostupno na: http://www3.weforum.org/docs/WEF_The_Global_Risks_Report_2021.pdf (pristupljeno: 18.04.2021)

14. (dodatna) Eurasia Group, Top Risks 2021, January 2021, dostupno na: eurasiagroup.net/files/upload/top-risks-2021-full-report.pdf (pristupljeno: 18.04.2021)

15. (dodatna) The National Intelligence Council, Global Trends 2040: A More Contested World, March 2021, dostupno na: https://www.dni.gov/files/ODNI/documents/assessments/GlobalTrends_2040.pdf (pristupljeno: 18.04.2021).

Predavanja; Vežbe; Rasprave; Studije slučaja; Prezentacije predloga praktične politike.