Mediji i društvo

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj kursa je da predstavi ključne izazove u funkcionisanju savremenih medija u uslovima digitalnih promena. Kurs se bavi transformativnim procesima na opšte-društvenom (umreženo društvo), institucionalnom (medijske industrije), tehnološkom ( platforme, društveni mediji) i profesionalnom nivou. Mediji se razmatraju kao složene društvene organizacije, značajne industrije i kulturne formacije koje oblikuju savremena društva. Posebna pažnja posvećuje se novim medijskim navikama i korisničkim praksama na društvenim medijima i njihovom značaju za participativnu kulturu u savremenim demokratijama.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Nakon završenog kursa studenti će steći opšti uvid u složenu dinamiku odnosa medija i društva. Steći će znanja o odlikama medijskih sistema, medijskih tržišta i regulativnih okvira za funkcionisanje medija. Razviće sposobnost razumevanja sličnosti i razlika između tradicionalnih i društvenih medija, mogućnost da kritički promišljaju procese konvergencije kao i promene u funkcionisanju medija u savremenim demokratijama.

Sadržaj teorijske nastave

1 Različiti pristupi u studijama komunikacije i medija. 2. Društvo i mediji. Okviri za rad medija u umereženom društvu. 3. Stari i novi mediji. Nove medijske tehnologije kao izazov za tradicionalni koncept medija. 4. Medijski sistemi, medijska politika i regulativa. Osnovne vrednosti sloboda i nezavisnost 5. Medijska industrija, tržište, ekonomija medija. Osnovne vrednosti pluralzam i raznovrsnost. 6. Medijska kultura. Digitalna kultura. Komercijalizacija javne debate. Informativni sadržaji kao medijski spektakl 7. Značaj i kontrolna uloga novinarstva u demokratskom društvu. Slobodni, nezavisni i odgovorni mediji. Promene u medijskim profesijama. 8. Novi izazovi u javnoj komunikaciji. Transformacija medijskih publika. Građani, potrošači, korisnici i fanovi. 9. Društvene mreže. Novi akteri (intermedijatori) u javnoj komunikaciji. 10. Društvene mreže i participacija. Algoritmi i kolaborativna proizvodnja i selekcija sadržaja. 11. Internet i demokratija. Informaciono obilje i informacioni nered. 12. Medijsko obilje i kultura različitosti. Korisnici medija i kritička medijska pismenost.

Sadržaj praktične nastave

/

1. Radojković, M. Miletić, M. (2005). Komuniciranje, mediji i društvo. Novi Sad: Stylos.

2. Milivojević, S. „ Informaciono društvo i medijska kultura“, u Godišnjak FPN, Godina II, Broj 2, 2008., str. 261-270.

3. Milivojević, S. „ Šta je novo u novim medijima?“ Reč, 87/33, str. 159-172.

4. Kastels, M. (2018). Uspon umreženog društva. Beograd: Službeni glasnik.

5. Brigs, A. i . Kobli, P.: Uvod u studije medija, Beograd: Clio, str. 64-90, 253-275, 335-355.

6. Ruk, R. (2011) Evropski mediji u digitalnom dobu. Beograd:Klio.

7. Lorimer, R.(1998). Masovne komunikacije, Beograd: Klio, 107-147.

8. Kleinsteuber, H.J and Thomas, B: Comparing media Systems- The European Dimension, CM br.16. godina V, str.5-20.

9. Kelner, D. (2004). Medijska kultura, Beograd: Klio, str.543-559

10. Mek Čejsni, R. (2015) Digitalna isključenost, Beograd: FMK. str. 20-45

11. CM Časopis za upravljanje komuniciranjem, 2012, broj 24. tekstovi Novinarstvo i medijska industrija u Srbiji, strane 29-149.

Predavanja, kritička rasprava o literaturi za nastavu, samostalne studentske prezentacije na času.