Medijske publike

Ciljevi izučavanja predmeta

Kurs se bavi medijskim publikama kao jednim od najmanje istraživanih aktera javne komuniakcije i medijskog ambijenta. Podeljen je u dve celine: u prvoj se u istorijskoj perspektivi razmatraju glavni teorijski pristupi, (pozitivstički, kritički, konstrikcionistički ) i kritički razmatraju različite paradigme (pasivna- aktiva-interaktivna) u razumevanju medijske publike. Drugi deo kursa razmatra različite ambijente recepcije (domestifikacija medijske potrošnje) i novog kulturnog ambijenta koji formiraju mobilni, digitalni i socijalni mediji. U fokusu je publika novih medija, nove medijske navike, kompetencije i na njima zasnovani oblici participacije u digitalnom okruženju. Razmatraju se novi oblici ponašanja, individualne i generacijske odlike u pristupu, razmeni i kreiranju medijskih sadržaja. Aktivnost na društvenim mrežama analizira se u okolnostima ekonomije nadzora, monitorne demokratije i umerženog društva.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Nakon završetka kursa studenti/kinje će biti sposobni da identifikuju različite pristupe u studijama publike, kritički vrednuju njihove prednosti za različite vrste istraživanja, samostalno analiziraju relacije koje se uspostavljaju imeđu publika /korisnika i medija (tehnologija i sadržaja) u različitim kulturnim i društvenim kontekstima.

Sadržaj teorijske nastave

1) Mediji i njihove publike. Tehnološka, socijalna i kulturna dinamika u odnosima publika i medija. 2) Da li je potrebna teorija publike ? Evolucija znanja o korisnicima medija. Pasivna, aktivna i interaktivna publika. Korisnici i potrošači medija. 3) Pozitivistički pristupi u razumevanju publike: „studije efekata“ i „koristi i zadovoljstva“. 4) Kritički pristupi istraživanju pubike. Frankfurtska škola i Britanske kulturne studije. 5) Kulturna potrošnja i konstrukcija publike. Politička ekonomija komunikacija: Publika kao roba. 6) Publika u digitalnom dobu. Novi mediji i nove prakse u korišćenju medija. Individualni medijski repertoari. 7) Različiti prostori formiranja publike. Kulturne mape i domestifikacija medijske potrošnje. Mobilni mediji kao privatni i javni prostor. 8) Rodna dimenzija medijskih navika. Kulturne razlike i ratovi u dnevnoj sobi. 9) Trivijalna estetika i masovna potrošnja. Interpretativne zajednice, obožavaoci, pratioci. 10) Društvene mreže i nove medijske navike. Medijski i društveni aktivizam u doba Google-a i Facebook-a. 11) Novo razumevanje publike. Korišćenje medija, kulturno građanstvo i društvena participacija. Uloga algoritama i nadzor. 12) Kako istraživati publiku - debata o metodama i etici.

Sadržaj praktične nastave

Praktična nastava je usmerena na obladavanje nizom alata koji prikupljaju podatke o ponašanju publike, sa ciljem da studenti razumeju njihovu upotrebu, ali i porednosti i ograničenja. U okviru praktičnog dela se organizuju gostovanja i razgovori sa predstavnicima industrije za medijska merenja iz kompanija koje prikupljaju podatke o televizijskoj (Nielsen) i onlajn publici (Gemius).
Teme koje se obrađuju u okviru praktične nastave su sledeće:
1) Korišćenje alata za digitalnu metriku (na primeru Gugl analitike).
2) Društvene mreže - značenje pokazatelja o aktivnostima (impression,engagement itd.) i profilu publike. Rad sa realnim podacima fakultetskih stranica na Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu.
3) Procena dometa kampanja - alati za praćenje interakcija sa publikom na različitim platformama
(Sprout Social, Hubspot).
4) Anketno ispitivanje publike - vodič kroz proces prikupljanja i obrade podataka.
5) Dubinski intervjui i fokus grupe - kada se i kako sprovode i koje uvide omogućavaju.

1. Brigs, A. i Kobli, P. (2005).Uvod u studije medija, Beograd: Klio, str. 374-449.

2. Đorđević, J. (2009). Postkultura, Beograd: Klio, str. 295-311.

3. Milivojević, S. (2015). Mediji, ideologija i kultura, Beograd:Fabrika knjiga, str. 31-55, 151-167.

4. Morli, D. i Robins, K. (2003). Britanske studije kulture, Beograd: Geopoetika, 2003, 317-393.

5. Mekčejsni, R. (2015). Digitalna isključenost, Beograd: Univerzitet Singidunum, str. 20-45.

6. Carpentier, N., Schrøder, K. C., Hallett, L. (eds.) (2013). Audience Transformations: Shifting Audience Positions in Late Modernity. London & New York: Routledge.

7. Nightingale, V. (2011). The handbook of media audiences, Wiley-Blackwell.

8. Radok, E. (2015). Mladi i mediji, Beograd: Klio.

9. Džajls, D. (2011). Psihologija medija. Beograd: Klio.

10. Participation, Vol. 14. Issue 2. Nov. 2017, Themed Section: News Consumprion Across Europe.

U okviru nastave se sa studentima organizuju diskusije o temama obrađenim u predloženoj literaturi, a studenti prezentuju svoje radove koji se bave različitim aspektima iskustva savremene publike. Organizuje se u svakoj generaciji i razgovor sa gostima - istraživačima ili stručnjacima iz medijske industrije. Praktičan deo nastave je organizovan sa ciljem da studenti nauče da koriste alate na koje se oslanja savrmena digitalna medijska industrija, kao i da kritički promišljaju načine njihove upotrebe.