Politika dostupnosti pravde za građane

Ciljevi izučavanja predmeta

Pravda (pravna država) i ljudska prava su temeljne vrednosti demokratskog društva i važan su činilac kvalitetnog života građana. U praksi često postoje problemi i izazovi u obezbeđivanju dobrih usluga pa ova disciplina primenom brojnih metoda, a posebno studija slučajeva, meri dostupnost pravde i zaštitu ljudska prava. U tom smislu će se analizirati kvalitet upravljanja i organizacije sudova, tužilaštva, ombudsmana, policije i brojnih kaznenih i korekcionih institucija (zatvora) i kvalitet njihovih usluga. Studenti će se upoznati sa problemima koji ugrožavaju dostupnost pravde za građane (preopterećenost sudova, preduge procedure, nerešavanje predmeta, netransparentnost, korupcija, problem dostupnosti i cene advokatskih usluga, zavisnost sudstva od centara političke moći i uticaja moćnih grupa i pojedinaca, itd.) te će u tom kontekstu tragati za što boljim rešenjima za evidentirane probleme. Kvalitet i efikasnost korektivne politike (pitanje kažnjavanja i funkcije i efekata zatvora) su važna oblast analize. U oblasti politike ljudskih prava studenti će biti upoznati sa izazovima u realizaciji ljudskih prava sa posebnim fokusom na: pravo na rad (uz pravo na odmor i privatni život), rodnu ravnopravnost, prava deteta, zatim prava manjinskih, osetljivih i socijalno marginalizovanih grupa i politička prava građana.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će dobiti znanja i veštine za kritičko sagledavanje organizacije, funkcija i efekata rada institucija nadležnih za pravdu i ljudska prava, korišćenjem bogate metodologije koju nude javne politike (praćenje ciklusa, vrednovanje alternativa, korišćenje studija slučajeva itd.). U tom smislu studenti će biti u stanju da utvrde problem, identifikuju ugrožene grupe, da kreiraju alternativne predloge rešenja, te da u konkretnoj situaciji (uvek kompleksan socijalni ambijent) osmisle optimalno rešenje za zajednicu i pogođenu grupu (pojedince). Studenti će koristiti učenje iz iskustava (učenje iz dobre ili loše prakse, metod komparacija itd.) da bi ponudili što kvalitetnije konačno rešenje (kreativni pristup) za identifikovani problem radi boljeg kvaliteta života građana i zajednice.

Sadržaj teorijske nastave

1. Dostupnost pravde za građane – pravna država i sistemski preduslovi: sudovi, tužilaštvo (pravosuđe), policija – akteri, odnosi, procedure, legalnost, pravda i pravičnost;
2. Borba protiv kriminala – vrste i merenje kriminala (vrste kriminala, indikatori), strategija odvraćanja od kriminalnog ponašanja, saradnja sa zajednicom;
3. Sudovi: dužina trajanja sporova, dostupnost (skupi advokati i nedostatak pravne pomoći), (ne)zavisne sudije i (ne)zavisni tužioci, korupcija, opasnosti po sistem (studije slučaja);
4. Policija: uloga, specijalizovane agencije, saradnja sa tužilaštvom, saradnja sa zajednicom (studije slučaja);
5. Polja aktivnosti: borba protiv droge, protiv trgovine ljudima, protiv „pranja novca“ i ilegalne trgovine oružjem (akteri, problemi, efekti);
6. Kažnjavanje i korekciona politika – zatvori (studije slučaja);
7. Razvoj pokreta za ljudska prava i afirmativne politike;
8. Pravo na rad i kršenje prava u neo-liberalnom društvu: kriza prava na 8 časovni radni dan i odmor, problem prekarijata (moderno radno ropstvo i potiskivanje prava na privatni život i slobodno vreme);
9. Rodna ravnopravnost - Prava žena na: na obrazovanje, rad, prava na nasleđe, na podršku tokom porođaja i tokom gajenja dece, pravo na ulazak u „muške“ profesije, na politički angažman, problem ograničenja u napredovanju (stakleni plafon), značaj zaštite od uznemiravanja

Sadržaj praktične nastave

Ova disciplina ima veliki potencijal za implementaciju te će studenti biti podsticani da se praktično bave nekom od tema koje ih interesuju a u ovoj su polisi oblasti i da urade istraživanje primenjujući adekvatne metode iz širokog
obima novih pristupa. Očekuje se pri tome da studenti identifikuju interesne konflikte raznih aktera i interesnih grupa, da osmisle alternativna i pronađu optimalno rešenje, te da prate u radu sve bitne klasifikacije i standarde demokratskog načina kreiranja i primene politika. Na kraju se svakako očekuje da prate zadovoljstvo građana i osnovih socijalnih aktera konačnim rezultatima, uz učenje iz komparativnih iskustava.

1. Snežana Đorđević (2009), Analize javnih politika (deo: Politika pravde i ljudskih prava), Čigoja, Beograd (295-336);

2. (dodatna) Milica Kolaković, Bojan Petković (2020), Polozaj pravosuđa u Srbiji-između vladavine prava i samovlašća, Institut za kriminološka istraživanja, Beograd (213-240)

3. (dodatna) Goran Ilić (2019): Neke osobenosti položaja javnog tužioca u postupku u Srbiji, u: Javno tužilaštvo u Srbiji, Institut za kriminološka istraživanja, Beograd (281-340)

4. (dodatna) Stevanović I, Međedović J, Petrović B, Vujičić N (2018), Ekspertsko istraživanje i analiza povrata u Republici Srbiji, OEBS, Beograd (33 strane)

5. (dodatna) Jasmina Igrački (2020), Efekti zatvora u resocijalizaciji osuđenika, Institut za kriminološka istraživanja, Beograd (53-120)

6. (dodatna) Pravda po meri deteta (2018), Institut za kriminološka istraživanja, Beograd (171-185, 213-332)

predavanja, ilustracija teorije na analizi realnih slučajeva, diskusija