Teorije evropske integracije

Ciljevi izučavanja predmeta

Predmet ima za cilj da studentima pruži pregled najvažnijih teorijskih pristupa u objašnjavanju i razumevanju evropske integracije i funkcionisanja Evropske unije. Osim upoznavanja sa različitim teorijama i njihovim osnovnim postulatima, najvažnijim kritikama, temama kojima se dominantno bave, cilj predmeta je da studente osposobi da izučavane teorije primene na empirijska pitanja iz domena funkcionisanja Evropske unije. U okviru predmeta, osvrće se i na pitanja značaja i uloge teorije evropske integracije (npr. otkrivanje zakonitosti, razumevanje pojava i procesa ili otkrivanje i kritika značenja i pretpostavki drugih o evropskoj integraciji). Predmet bi trebalo da podstakne studente na razmišljanje i raspravu o pitanjima pokretača evropske integracije, kako prilikom velikih reformi, tako i u svakodnevnom funkcionisanju Evropske unije, o objašnjenjima procesa upravljanja Evropskom unijom u različitim oblastima, ponašanja najznačajnijih aktera integracije i dr.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će steći znanje o teorijama i teorijskim pristupima u izučavanju evropske integracije. Studenti će se upoznati sa različitim načinima na koje je moguće objasniti šta pokreće evropsku integraciju i kako funkcioniše Evropska unija, kako razumeti upravljanje u EU (npr. kao upravljanje na više nivoa vlasti), kako se objašnjava različit stepen integracije u različitim oblastima, itd. Dalje, studenti će naučiti da koriste teorijske pristupe u razumevanju i raspravljanju uzroka i posledica evropske integracije, njenog razvoja i aktuelnih problema, nadležnosti Evropske unije, i dr. Biće sposobni da kritički razmišljaju i argumentovano i informisano raspravljaju, pa i da nastave svoje studije na višim nivoima obrazovanja i na produbljen način izučavaju sva pitanja evropske integracije, moguće i da otvaraju neka nova.

Sadržaj teorijske nastave

Uloga i značaj teorije u izučavanju evropske integracije; Razvoj teorija evropske integracije; Teorije evropske integracije i discipline međunarodnih odnosa, uporedne politike, i dr; Federalizam; Neofunkcionalizam i neo-neofunkcionalizam; Postfunkcionalizam; Liberalna teorija međuvladinih odnosa; Teorije upravljanja; Evropska integracija i teorije racionalnog izbora i institucionalizam; Konstruktivistička teorija i EU; Sociološki pristup izučavanju EU; Analiza javnih politika EU i model mreža. Diskurzivni pristup i EU; EU i teorije roda; Normativna politička teorija i EU;

Sadržaj praktične nastave

Diskusija o teorijskim objašnjenjima najvažnijih savremenih pitanja evropske integracije.

1. Saurugger, Sabine, Teorije i koncepti europske integracije, Fakultet političkih znanosti, 2013, str.11-223.

2. Pol Tejlor, poglavlje „Teorija integracije na početku 21. veka: okvir za dezintegraciju?“ u Kraj evropske integracije, Albatros plus i Službeni glasnik, 2010., str. 107-129.

3. (dodatna) Ivana Radić Milosavljević, „Neofunkcionalistička logika razvoja evropske integracije unutar ekonomske i monetarne unije,“ u Samardžić, Slobodan i Radić Milosavljević, Ivana (urs.), Kriza Evropske unije: šta donosi Ugovor o stabilnosti, koordinaciji i upravljanju ekonomskom i monetarnom unijom, Službeni glasnik, Beograd, 2013, str.

4. (dodatna) Ivana Radić Milosavljević, „Uloga neofunkcionalizma u razumevanju savremene evropske integracije“, u Zbornik najboljih master radova o Evropskoj uniji, Informativni centar EU u Beogradu, 2016.

5. (dodatna) Hrvoje Špehar, „Teorijski pristup historijskog institucionalizma u istraživanju procesa europske integracije,“ Međunarodne studije (1332-4756) 11 (2011), 1; 17-40

6. (dodatna) D. Vukčević, „Doprinos liberalne teorije međuvladinih odnosa u izučavanju procesa evropske integracije“, Politička revija, Godina (XXIII) X, vol. 27, Br. 1 / 2011. str. 327-343.

7. (dodatna) D. Vukčević, „Spoljna i bezbednosna politika EU u svetlu socijalnog konstruktivizma“, Srpska politička misao, broj 2/2010., god. 17. vol. 28., str. 197-215.

8. (dodatna) Petek, A. „Proces odlučivanja u Europskoj Uniji: analiza policy mreža,“ Politicka Misao, Zagreb, [s. l.], v. 43, n. 4, p. 85–104, 2006.

9. (dodatna) D. Vukčević, „Evropski i nacionalni identitet u procesu evropske integracije: neofunkcionalističko viđenje“, Srpska politička misao, broj 2/2011., god. 18. vol. 32., str. 93-110.

10. (dodatna) D. Vukčević i M. Stojadinović, „Proces proširenja EU: koncept „prelivanja““, Srpska politička misao, broj 4/2011. god. 18. vol. 34., str. 131-152.

11. (dodatna) Antje Wiener, Tanja A. Börzel, and Thomas Risse, European Integration Theory, Oxford University Press, 2018.

12. (dodatna) Ben Rosamond, Theories of European Integration, Palgrave Macmillan, 2000.

13. (dodatna) Michael Burgess, “Federalism and Building the European Union”, Publius, vol.26, no.4. 1996. pp.1-15.

14. (dodatna) Haas, E.B., The Uniting of Europe: Political, Social and Economic forces, 1950-7, Stevens, London, 1958. ili izdanje University of Notre Dame Press, 2004.

15. (dodatna) Andrew Moravcsik, “Preferences and Power in the European Community: A Liberal Intergovernmentalist Approach”, Journal of Common Market Studies, Vol.31, no.4., 1993.

16. (dodatna) Gary Marks and Liesbet Hooghe, “European Integration from the 1980s: State-Centric v. Multi-level Governance”, Journal of Common Market Studies, Vol.34, no.3, 1996.

17. (dodatna) J. Jupille and J. A. Caporaso, “Institutionalism and The European Union: Beyond International Relations and Comparative Politics”, Annual Review of Political Science, 2, 1999, pp.429–44.

18. (dodatna) Jeffrey T. Checkel, „Constructivist approaches to European integration“, Arena Centre for European Studies, University of Oslo, Working Paper No. 06, February 2006.

19. (dodatna) Adrian Favell, Virginie Guiraudon, „The sociology of the European Union: an agenda“, European Union Politics, SAGE Publications, 2009, 10 (4), pp.550-576.

20. (dodatna) Annica Kronsell, „Gender, Power and European Integration Theory“, Journal of European Public Policy, 12:6, 2005, pp.1022-1040.

21. (dodatna) Richard Bellamy and Dario Castiglione, „Legitimizing the Euro-’Polity’ and its ‘Regime’: The Normative Turn in EU Studies“, European Journal of Political Theory, 2(1), 7-34.

22. (dodatna) Andreas Bieler, „The struggle over EU enlargement: a historical materialist analysis of European integration“, Journal of European Public Policy, 9(4), 2002, pp. 575–597.

Predavanja, diskusije, prezentacije nastavnika i studenata, analiza studija slučaja