Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU

Ciljevi izučavanja predmeta

Ovaj predmet obuhvata genezu i savremene karakteristike jedne od najnovijih oblasti delovanja Evropske unije – zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Studentima će biti predočeno kako je ideja o tome nastala i koliko je dugo trebalo da se ostvari kao, za članice prihvatljiv, koncept o zajedničkom delovanju u oblasti dve klasično državne funkcije – spoljnoj politici i bezbednosti/odbrani. Biće objašnjena institucionalna struktura i način odlučivanja u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU, kao i promene nastale usvajanjem Lisabonskog ugovora.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Na kraju kursa studenti treba da poznaju, razumeju i mogu da koriste osnovne kategorije vezane za ZSBP i da ih koriste u analizi savremenih političkih problema vezanih za EU i njenu ulogu u međunarodnim odnosima; budu sposobni da identifikuju i procenjuju značaj glavnih problema i događaja vezanih za ZSBP; unaprede svoje sposobnosti i veštine čitanja i razumevanja stručnih tekstova o ovoj materiji, kao i usmenog i pismenog izražavanja i argumentacije o ovoj problematici; razviju sposobnost da analiziraju, kritički promišljaju i vrednuju različita tumačenja, teorije i stanovišta o ZSBP.

Sadržaj teorijske nastave

Prvi koraci ka nastanku ZSBP: Briselski pakt, Evropska odbrambena zajednica, ZEU, evroatlantski odnosi, planovi Fuše; Evropska politička saradnja; Spoljna politika i JEA; ZEU od 1954. do Ugovora iz Mastrihta; ZSBP u Ugovoru iz Mastrihta; Od Petersberga ka Amsterdamu; Evropski bezbednosni i odbrambeni identitet i odnos EU - NATO; Zajednička bezbednosna i odbrambena politika Evropske unije – koncept, kapaciteti, akteri; Organi evropske bezbednosne i odbrambene politike; Aranžman Berlin plus, Evropska bezbednosna strategija; Zajednička bezbednosna i odbrambena politika – iskustva, dileme, izgledi; Finansiranje ZSBP; Teorijski pristupi izučavanju ZSBP; Proces odlučivanja u ZSBP – demokratski kvalitet; Evropska spoljnopolitička služba.

1. Dejana Vukčević, Evropska unija kao strateški akter, Beograd, Institut za političke studije, 2013, str: 39-255, 321-338.

2. Vladimir Ateljević, “Ugovor iz Lisabona i spoljna i bezbednosna politika EU”, u: Ugovor iz Lisabona: Sigurna luka ili početak novog putovanja?, zbornik radova, Službeni glasnik, Beograd, 2010, str. 129- 148.

predavanja, vežbe, diskusije, konsultacije