Novinarstvo u štampi i osnove istraživačkog novinarstva

Ciljevi izučavanja predmeta

Savladavanje materije na predmetu Novinarstvo u štampi i osnove istraživačkog novinarstva orijentisano je, pre svega, na sticanje praktičnih znanja koja studente kvalifikuju za rad u štampanim medijima (dnevnim i periodičnim). Savladavanje predviđene materije na ovom predmetu podrazumeva sticanje teorijsko praktičnih znanja koja studente kvalifikuju za rad u medijima, budući da je istraživačko novinarstvo danas raison d’etre modernog, kvalitetnog žurnalizma u kome se pored informacije o događaju daje i njegova pozadina (BKG), pojave se analiziraju dubinski (in depth) i smeštaju se u koordinatni sistem njihovog društvenog značenja. Na predmetu se usvajaju znanja o profesionalnom obavljanju novinarskog posla; usvajaju se etički standardi; uče se načela objektivnosti prilikom izveštavanja; razvija se sposobnost adekvatne selekcije sagovornika i pravilnog korišćenja novinarskih izvora; razvija se kritički pristup studenata i sposobnost analize i potpune interpretacije tema; usvajaju se znanja i veštine neophodne za izveštavanje o aktuelnim događajima i za vođenje intervjua sa različitim vrstama sagovornika; razvija se razumevanje uticaja tržišnog faktora na rad medija i svih vrsta kontrole štampe, ali i strategija osvajanje slobode uz potenciranje odgovornosti medijske kuće i samih novinara; uče se specifičnostima dnevne i periodične štampe i organizacija rada u redakcijama (funkcije u redakciji, pravila ponašanja, odnosi: urednik-novinar-saradnik);

Ishodi učenja (stečena znanja)

Kroz nastavu studenti savladavaju pre svega praktične i metodološke pretpostavke za profesionalno obavljanje novinarskog posla u dnevnim listovima, njuz magazinima i specijalizovanim periodičnim časopisima. Usvajajući znanja o interpretativnom i istraživačkom novinarstvu, studentima se približavaju metode i tehnike intenzivnog istraživanja tokom obavljanja novinarskog posla, a sposobnost praktične primene navedenih znanja u praksi obezbeđuje se pisanjem različitih žanrove novinarskog izražavanja u štampanim medijima. Stoga tokom rada na ovom predmetu studenti pišu različite novinarske žanrovem, od interpretativne vesti kao jednostavnije forme, do složenih formi kao što su reportaža i članak. Studentima se posebno naglašavaju načela novinarske objektivnosti (fer izveštavanja) i etičkih principa istraživačkog novinarstva. Pored učenja i praktičnog pisanja različitih novinarskih žanrova akcenat je i na kvalitetnom istraživačkom novinarstvu, tehnikama, postupcima, analizi i kritičkom stavu. Iz istog razloga studenti pored teorijskog i praktičnog rada, vrše i analizu najznačajnijih domaćih i svetskih štampanih medija (koncepcija, struktura, sadržaj, žanrovska zastupljenost...), kao i komparativnu analizu različitih štampanih izdanja. Studenti takođe ovladavaju sposobnostima razmišljanja o relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima, u stanju su da o svom radu i rezultatima rada obaveštavaju i stručnu i najširu javnost, ali i da razvijaju sposobnosti koje su neophodne za nastavak studija.

Sadržaj teorijske nastave

Teorijska nastava obuhvata sledeće tematske celine: Specifičnosti dnevne i periodične štampe, tabloida i referetnih izdanja, kao i onlajn izdanja štampanih medija; Kriterijumi za izbor tema; Selekcija i korišćenje različitih vrsta novinarskih izvora; Karakteristike interpretativne vesti; Specifičnosti različitih BKG (bekgraund) i smeštanje događaja u širi društveni kontekst; Pravilno korišćenje novinarskih izvora i sagovornika; Pisanje lida i kompozicija vesti i izveštaja; Interpretativni izveštaj: specifičnosti, sličnosti i razlike u odnosu na druge vrste izveštaja; Tematski intervju i interpretacija u intervjuima; Pripreme i načini realizacije intervjua; Korišćenje intervjua i istraživačkih razgovora kao građe za članak; Intervju u onlajn magazinima i na internetu; Intervju u funkiciji PR-a i marketinga; Ključni intervju i istraživačka spirala; Insajderi – uloga i značaj; Uloga dokumenata u istraživačkom postupku; Pisanje istraživačke priče – strukture i kompozicija; Članak – kompozicija, analiza i interpretacija; Definisanje pojma Istraživačko
novinarstvo: teorija i praksa; Razlika između faktografskog i istraživačkog novinarstva; Izbor teme istraživanja i formulisanje istraživačkih hipoteza; Definisanje izvora informacija i metode provere podataka; Etička načela u istraživačkom novinarstvu; Istraživačke tehnike i metode.

Sadržaj praktične nastave

Praktična nastava podrazumeva pisanje pet različitih novinarskih žanrova od strane studenata jer se na taj način razvija sposobnost praktične primene teorijskih znanja stečenih na ovom predmetu. Stoga u okviru kursa studenti pišu sledeće novinarske žanrove koji spadaju u predispitne obaveze: vest, izveštaj, intervju, reportaža i članak.

1. Veselin Kljajić, Intervju, u štampi onlajn magazinima i na internetu, Čigoja štampa, Beograd, 2012

2. Hjugo de Berg, Istraživačko novinarstvo, Klio, Beograd, 2007

3. Brant Houston, The Investigative reporter’s Handbook, Bedford St Martn’s, Boston, New York, 2002. (str. 3-8, 9 –15, 19 –32, 54 – 66)

4. Daglas Anderson, Brus D. Itjul, Pisanje vesti i izveštavanje za današnje medije, Medija centar, 2001. (10-25, 132-160, 237-265, 314-328, 329-344, 345-358)

5. Đovani Gocini, Istorija novinarstva, Slio, 2002. (9-27, 60-73, 101-103, 165-199, 222-243, 291-315, 409-420)

6. (dodatna) Neda Todorović, Inerpretativno i istraživačko novinarstvo, Čigoja, 2002 (str. 7 – 163)

7. (dodatna) Filip Breton, Izmanipulisana reč, Slio, 2000.

8. (dodatna) Frensis Bal, Moć medija, Slio, Beograd, 1996.

9. (dodatna) Štefan Rus – Mol, Novinarstvo, Slio, Beograd, 2005.

Predmet se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo tokom izvođenja nastave obezbeđuje usvajanje neophodnih znanja o različitim novinarskim žanrovima, medijskom izveštavanju i tehnikama i metodama novinarskog istraživanja, dok praktičan deo obezbeđuje obuku za sprovođenje istraživačkog rada i novinarskog izveštavanja u različitim novinarskim formama.