Uvod u spoljnu politiku i spoljnopolitičku analizu

Ciljevi izučavanja predmeta

Cilj predmeta predstavlja upoznavanje studenata sa ključnim pojmovima i konceptima spoljne politike i sa osnovnim postulatima i modelima spoljnopolitičke analize kao zasebne discipline u okviru nauke o međunarodnim odnosima. Studentima će biti objašnjeni osnovni elementi spoljne politike – pojam, akteri, ciljevi, sredstva, strategije. Biće prikazane različite mogućnosti za klasifikaciju ovih pojmova u naučnom izučavanju spoljne politike. Naročiti naglasak biće stavljen na kritičku analizu ključnih pojmova u naučnom izučavanju spoljne politike i spoljnopolitičkoj praksi, poput pojma nacionalnog interesa. Pojasniće se i analizirati osnovni modeli spoljnopolitičke analize koji naglasak stavljaju na različite determinante spoljne politike, kako bi se pojasnilo koji ključne varijable utiču na donošenje spoljnopolitičkih odluka.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će biti osposobljeni za pravilno razumevanje i samostalnu upotrebu kategorijalnog aparata naučnog izučavanja spoljne politike i osnovnih modela spoljnopolitičke analize. Stečena znanja i sposobnosti treba studentima da omoguće da samostalno prate, analiziraju i tumače procese i postupke u spoljnim politikama različitih država na analitičkim i sličnim stručnim poslovima u državnim organima (posebno Ministarstvu spoljnih poslova i diplomatsko-kanzularnim predstavništvima), stručnim organizacijama za izučavanje spoljne politike u nevladinom sektoru, poslovno-analitičkim sektorima u korporacijama i kompanijama koje učestvuju na međunarodnom tržištu, konsalting agencijama i sličnim organizacijama.
Osim opštih ishoda kojima se realizacijom nastave na predmetu teži, studenti će steći i sledeća potrebna znanja i veštine: 1) umeće upotrebe kategorijalno-pojmovnog aparata za analizu spoljne politike na konkretnim primerima na predmetima u višim godinama (poput Spoljne politike Srbije); 2) sposobnost kritičkog analiziranja različitih osnovnih modela spoljnopolitičke analize i njihovih prednosti i nedostataka; 3) sticanje znanja o osnovnim metodološkim postupcima u spoljnopolitičkoh analizi i njihova primena na kokretnom slučaju; 4) sticanje veštine akademskog pisanja i usmenog i pisanog saopštavanja rezultata istraživanja.

Sadržaj teorijske nastave

1. Pojam i teorijsko određenje spoljne politike i spoljnopolitičke analize; 2. Pojam i teorijsko određenje nacionalnog interesa, ciljeva i strategija spoljne politike; 3. Diplomatska sredstva spoljne politike: pojam i klasifikacije; 4. Javnodiplomatska i kulturna sredstva spoljne politike: pojam i klasifikacije; 5. Ekonomska sredstva spoljne politike: pojam i klasifikacije; 6. Vojna sredstva spoljne politike: pojam i klasifikacije; 7. Determinante spoljne politike: pojam i različiti teorijski pristupi; 8. Međunarodni faktori kao determinanta spoljne politike: od neorealizma i geopolitike do neoklasičnog realizma; 9. Unutarpolitički faktori kao determinanta spoljne politike: teorija demokratskog mira, javno mnjenje i politička kultura kao varijable; 10. Identitetski faktori kao determinanta spoljne politike: od socijalnog konstruktivizma do teorije prakse; 11. Individualni faktori kao determinanta spoljne politike: ograničena racionalnost i kognitivni modeli; 12. Individualni faktori kao determinanta spoljne politike: modeli birokratske politike i organizacionog procesa.

Sadržaj praktične nastave

Razvoj saznajnih, komunikativnih, istraživačkih, analitičkih i veština kritičkog mišljenja o konceptima i modelima obrađenim na časovima predavanja kroz vežbe na unapred zadate i pripremljene teme iz spoljnopolitičke prakse različitih aktera. Tokom šest organizovanih časova vežbi studenti će
usmeno predstavljati plan svog istraživanja na određenu temu (kasnijeg seminarskog rada) i razgovarati sa kolegama u grupi i voditeljima vežbi o prednostima i manama ovakvog pristupa. Potom će se u grupi diskutovati i kritički analizirati ključni pojmovi i modeli obrađeni na predavanjima kroz pokušaje primene na konkretnim slučajevima koje će voditelj vežbi primeniti kao ogledne studije, kako bi studenti stekli neposredno iskkustvo u praktičnoj primeni ovih modela na konkretnim primerima.

1. Ivo Visković, „Determinante spoljne politike Srbije: Teorijski model i njegova primena“, Međunarodna politika, br. 1169, 2018, str. 5-20;

2. Ivo Visković, „Kreiranje i realizacija spoljne politike“, neobjavljeni autorski tekst, 2016, str. 1-36.

3. Ivo Visković, Spoljna politika Srbije - repetitorijum, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2007, str. 5-12;

4. Radovan Vukadinović, Osnove teorije vanjske politike, Politička kultura, Zagreb, 2005, str. 29-39; 41-49; 81-94; 141-166.

5. Čarls Kegli, Judžin Vitkof, Svetska politika: trend i transformacija, Beograd, 2004, str. 120-167;

6. Vojin Dimitrijević i Radoslav Stojanović, Međunarodni odnosi, Službeni list SRJ, Beograd, 1996, str. 255-362;

7. (dodatna) J.F. Morin and J. Paquin, Foreign policy analysis: A toolbox. London/New York, Palgrave Macmillan, 2018.

8. (dodatna) Steve Smith, Amelia Hadfiel, & Timothy Dunne, Foreign policy: Theories, actors, cases (Third ed.), Oxford University Press, Oxford, 2016.

9. (dodatna) Alex Mintz, Karl DeRouen, Understanding Foreign Policy Decesion Making, Cambridge University Press, Cambridge, 2010.

10. (dodatna) K.J. Holsti, International Politics: A Framework for Analysis, Prentice-Hall Inc, Englewood Cliffs, New Jersey, 1977.

11. (dodatna) James N. Rosenau, “Pre-Theories and Theories of Foreign Policy”, in: Walter Carlsnaes and Stefano Guzzini (eds), Foreign Policy Analysis, Sage Library of International Relations, Volume I, Sage, New York, pp. 143-195.

predavanja, vežbe, predstavljanje nacrta istraživanja (seminarskog rada); seminarski rad.